Истине и заблуде о ГМО

и екологију у Културном центру покушао је да да одговор шта су заправо ГМО, да ли је процес генетичке модификације човек измислио или он постоји у природи, да ли су ГМО корисни, опасни, али и да ли је ГМО храна безбедна.

ГМО може се описати као комбинација гена организма домаћина с генима другог организма, али, како каже Поповић, није све онако како се представља у јавности.

– Ради се о теми о којој се много говори у медијима, али су то често некомпетентни људи – рекао је окупљенима Поповић. – Процес генетске модификације постоји од када је човек почео да узгаја биљке, а касније и припитомљава животиње, тако што је у процесу селекције бирао јединке с најпожељнијим генетским особинама. То се наставља и данас.

Да би неко уопште могао данас да направи генетски модификован организам, каже он, потребни су сати у лабораторији и велике количине новца те се ради о процесу који није лако доступан, а ни једноставан. Идеја таквих организама, која иде чак и дотле да се животињски ген убаци у биљку и она настави да функционише, каже Поповић, почива на универзалности генетичког материјала (ДНК). Објаснио је да је ГМО организам чији је генетички материјал на било који начин измењен, што не мора нужно да буде додавањем туђег гена, него и изменом сопственог. Самим тим, како је предавач рекао присутнима, ГМО могу бити веома разнолики, од нешкодљивих или чак корисних, као што је златни пиринач, с повећаним садржајем бета-каротена и витамина А, до штетних. То је приказао на примеру одређених врста, међу којима су и оне о којима се доста прича и код нас, као што су генетски модификовани парадајз или соја. Осим тога, он је објаснио да неки ГМО може бити безбедан за људску употребу, али не и за неке друге организме, што онда указује и на могућност штетних последица по околину.

– Генетски модификован парадајз, на пример, има мало модификован геном, који му омогућава да не трули толико брзо као обични па може и дуже да стоји на рафовима супермаркета. С друге стране, генетски модификован кукуруз омогућава технологију гајења те културе без употребе пестицида, што је штетно за инсекте који се хране деловима кукуруза. Међутим, треба имати у виду да међу тим инсектима нису само они који се у ратарству сматрају штетним за биљку него и, на пример, пчеле, које су врло корисне

за читаву заједницу – објаснио је он.

ГМО соја свакако је једна од врста о којима се већ дуже воде полемике у јавности. Поповић је на предавању објаснио да се ради о убаченим генима који омогућавају отпорност на хербициде. На тај начин, приликом прскања њиве, све ће бити спржено, осим соје. Поповић је објаснио да то није добро јер, између осталог, спречава обогаћивање земљишта. Како је рекао, након такве соје, на исту њиву следеће године неће моћи да се посеје детелина, као што је обичај земљорадника, због остатака хербицида.

Д. Ристић