Инспектори у две смене контролишу послодавце и раднике

од када је ступио на снагу Закон о инспекцијском надзору, прави листу приведних субјеката код којих ће се контролисати примена Закона о раду. 

– Новина Закона о инспекцијском надзору огледа се у томе што ће се у контролним листама бодовати процена ризика и на основу бодова утврдити степен ризика, од незнатног до критичног – објаснила је начелница Инспекције рада за Јужнобачки округ Љиљана Стојшић. – То значи да ће на основу те процене инспектори рада чешће контролисати неког послодавца или неће имати потребу за тим уколико уоче незнатне неправилности у примени Закона о раду.

Казала је да по Закону о инспекцијском надзору и послодавци могу позвати инспекцију у превентивни надзор и да су им се тим поводом јавила два-три предузетника.

– Од пре годину, 14 инспектора рада у Јужнобачком округу, од којих десет покрива Нови Сад, ради у две смене, а по потреби и ноћу – навела је начелница, и додала да ће се, као и до сада, надзор обављати и по анонимним пријавама.

По њеним речима, инспектори рада су на крају 2015. године открили да је 27 предузећа радило без регистрације, од када је половином те године ступио на снагу део Закона о инспекцијском надзору који се односи на нерегистрован рад.

– Ове године открили смо још 28 предузећа која су радила нелегално, без пријаве у Агенцији за привредне регистре – истакла је начелница Љиљана Стојшић. – Обавили смо и 1.694 надзора и на послу затекли 3.870 лица, од којих је око 20 одсто, или 798, било непријављено. Већина надзора је обављена у Новом Саду и контрола се показала као делотворна. Радну  и здравствену књижицу, односно здравствено и пензијско осигурање, добило је одмах после надзора чак 777 радника. Тај податак је уочљив Инспекцији рада јер сада има увид у централни регистар Фонда ПИО па може да прати пријаве за осигурање. Предност те регулативе огледа се и у томе што уговори о раду за сваког запосленог морају да буду на месту где се рад одвија па тако послодавци немају могућност, уколико имају непријављеног радника, да се правдају да су уговори код књиговође, што је најчешће био одговор током контроле.

Највише непријављених радника је, каже нша саговорница, било, како је то већ годинама случај, у области услуга, ауто-сервисима, занатским радњама, службама обезбеђења објеката, угоститељству... Процена је да нерегистораваних предузећа и непријављених радника има од десет до 30 одсто од укупне привредне активности, односно укупног броја запослених. Начелница напомиње да нису тачне претпоставке да највише непријављених радника има на пијацама јер је чест случај да за тезгом ради управо послодавац или његов члан породице.

– Инспекција рада прегледа све у вези с радним односима – од коришћења годишњих одмора до исплате зарада, али нема механизам да контролише прековремени рад. Годинама указујемо на то да послодавци морају водити листе о радном времену. Тешко је доказати да ли се ради дуже него што је законом прописано па се све своди на доказивање и изјаве послодаваца и запослених, што често није поуздан извор – казала је Љиљана Стојшић.       

З. Делић