Именовање председника уз сагласност већине власника станова

 спроводи телефонским путем, да се гласови добијају и од лица који нису власници станова, ни носиоци станарског права и да није уреду што поред потписа нема броја личне карте потписника. 

– У згради има 23 стана па уколико се одбију гласови добијени телефонски и потписи оних који нису власници станова, зграда у Улици Берислава Берића 10 нема легитимно изабраног председника Скупштине станара – тврди Самарџић.Њему је криво и што се од станара убира месечни приход ради одржавања зграде премда ништа велико до сада није урађено па се, каже, новац гомила неискоришћен.



– Станари нису питани о висини месечног издвајања. Већ имамо приход од издавања заједничких просторија, што је сасвим довољно за ситне оправке јер великих инвестиција нисмо имали, а систем контроле новца не постоји. Осим тога, Скупштина станара се није састајала у протекле две и по године – наглашава Самарџић.



Трагом ове приче, у Градској управи за урбанизам кажу да су надлежни за издавање уверења о конституисању скупштине зграде (станара) и о избору председника скупштине зграде.– Те одлуке су неформални правни акти, и за издавање уверења потребно је да одлука садржи датум доношења, име и презиме председника скупштине зграде, читко написана имена станара, њихове својеручне потписе, да буду оверена печатом скупштине зграде и потписана од записничара и председника скупштине станара – наглашава помоћник начелника Градске управе за урбанизам Дејан Михајловић.



– Да би се издало уверење о конституисању скупштине зграде и избору председника неопходно је да постоји сагласност већине власника станова и других појединачних делова зграде за конкретну стамбену зграду. Након подношења захтева за издавање уверења, ова градска служба упоређује да ли је одлука донета довољним бројем гласова тако што се потписи упоређују са списковима власника и корисника станова које води „Информатика”. Ако установимо да је одлука донета уз довољан број потписа, издајемо Уверење  о конституисању скупштине зграде и избору председника.



И Предлог закона о становању и одржавању зграда је предвидео да се председници скупштине зграда бирају већином од укупног броја гласова, и да уместо власника стана може гласати члан домаћинства и закупац. Остале појединости у вези с избором председника скупштине Предлог закона не одређује, али из агенција које се професионално баве управљањем стамбеним заједницама кажу да ће приликом бројања гласова при избора управника и даље важити својеручни потписи. Подаци попут броја личне карте и ЈМБГ-а сматрају се личним по препоруци омбудсмана. Записник, печат и потписи записничара и председника скупштине станара остају.

Међутим, уколико регулатива буде усвојена у републичком парламенту, проблеми на које сада указује Драган Самарџић из Улице Берислава Берића 10  биће избегнути.Одредбе Предлога закона кажу да се састанци скупштине стамбене заједнице одржавају најмање четири пута годишње, да скупштина стамбене заједнице усваја извештај о раду управника (председника) скупштине стамбене заједнице те да Скупштину може заказати и сваки власник стана или власник посебног дела зграде.

Скупштине стамбених заједница доносе одлуку о висини месечних издвајања за трошкове одржавања зграде и за рад органа стамбене заједнице. Оне одлучују и о организовању послова одржавања зграде, старају се одржавању катастарске парцеле, ближе одређују и кућни ред, воде рачуна о коришћењу и унапређивању заједничких делова зграде, одлучују о узимању кредита ради инвестиционог одржавања.



Свака стамбена заједница имаће свој рачун, матични број и ПИБ. Локалне самоуправе ће водити регистар стамбених заједница, а у њега ће се уносити адреса и пословно име, подаци о деловима зграде, броју станова, гаражних места на катарстарској парцели, пословном простору...



З. Делић