Грамофонске плоче и за 100 динара

од стања у којем су, а избор је био велики, а могле су се наћи плоче домаћих и страних извођача. Цене су се кретале од 100 динара и ишле и до 7.000.

Организатор берзе Бранко Цветићанин каже да су раније доводили ди-yеја да пушта музику, плоче или неки бенд да свира, али да им таква идеја није успела јер, како наводи, људи више воле да се чује тиша музика и да гледају плоче.

Мој колега Миша Перић и ја смо као деца били верни посетиоци велике београдске берзе у СКЦ-у и кад се она угасила, пре неких седам година, осећали смо да нам ипак фали. Имали смо контакте људи и испрва је било идеја да то буде дружење и размена, али онда је све више и више расло - објашњава Цветићанин.

Он додаје и да никад нема мање од четрдесетак продаваца и око 200 посетилаца, а неписано правило је да почетком месеца има више људи на берзи, а крајем месеца мање.

Продавац винил-плоча Сава Обрадовић први је пут на берзи, а дошао је да би продао плоче, али, како каже, највише би волео да их прода некоме ко ће заиста да их слуша.

- Знам да овде има доста препродаваца, али бих ипак волео да их купи неко ко заиста жели да их поседује. Продајем око 200 плоча, неке су у мало бољем стању, неке у мало лошијем па су самим тим и врло јефтине, коштају свега 100 динара - наводи Обрадовић.

На берзи су се могли купити и класици српског стрипа по сајамским ценама. Уредник издавачке куће „Комико“ Вук Марковић каже да сарађују с организаторима берзе и да су пре доводили и издаваче из Београда да би понуда била шира и да би на овом месту људи могли да нађу оно што у књижарама нису успели.

- Само део продукције нађе свој пут до књижара, стрип и даље није толико видљив у граду па је онда ова берза једна од прилика, не толико за продају него за презентацију и промоцију издања - наводи Марковић.

Берза се организује већ пет година, готово увек једном месечно, стога је ова, како броји организатор Бранко Цветићанин, отприлике шездесета по реду.

Т. Стојшин