Градско прихватилиште привремено решење

 животих услова, власник пса више не може да држи љубимца у кући, а нема коме да га повери? Једно од могућих, али ипак привремених решења је прихватилиште „Зоохигијене и ветерине”.

– Та опција свакако постоји, те када се процени да неки суграђанин, због специфичног материјалног стања није у стању да држи пса, ми га преузимамо у прихватилиште, уз одговоарајући записник о одрицању од власништва и потпис тог суграђанина – објашњава директор „Зоохигијене и ветерине” Алексадар Бурсаћ. – С друге стране, када се ради о томе да, и поред одговарајућих услова, неко једноставно одлучи да се одрекне животиње и преда је нама, та услуга кошта 52.000, по ценовнику који је усвојио Град. У сваком случају, сматрамо да је далеко боље да се ти пси не нађу на улици, него да буду збринути код нас на прави начин, одакле онда  настојимо и да их удомимо код одговорних власника.



По Бурсаћевим речима, да се правила о преузимању пса која је навео не би свела на празну причу, запослени у „Зоохигијени” се труде да прате и стање власника који се одрекао љубимца да би спречили да набави неког другог пса и држи га у истим околностима.– У принципу, уколико су успели да остваре боље егзистецијалне услове, дајемо им могућност да поново узму животињу, али је то све под великим знаком питања. Циљ нам је да освестимо неодговорне власнике – каже Бурсаћ.



По његовим речима, иницијатива „Зоохигијене” у великој мери усмерена је управо према грађанима који су довољно смели да укажу на то да неко држи животињу у лошим и неодговарајаућим условима. Како каже, осим великог прилива луталица на територију града, највећи проблем настаје управо од паса чији су власници неодговорни па ти љубимци, нажалост, заврше на улици.



– Свакодневно се на терену сусрећемо с кршењем Закона о добробити животиња. Због тога, позивамо све грађане који су очевици тога да нам се обрате и упуте нас на то – каже Бурсаћ. Ипак, он каже да ствар додатно отежава лоша сарадња с Републичком ветеринарском инспекцијом. Како објашњава, „Зоохигијена” је само „технички извођач” Закона, који не може пресудити да ли се он крши, што је, каже Бурсаћ, у надлежности Ветеринарске инспекције.



Д. Ристић