Горња црква постала манастир Ваведења Пресвете Богородице

богословије, постављен за игумана. Свечани чин проглашења обављен је на светој архијерејској литургији у препуном ваведењском храму читањем прогласа исписаног на пергаменту.

„У овој јубиларној години Бранковића, с мајком Ангелином на челу, памћења и историјских чињеница ради, а на основу Устава Српске православне цркве и уредбе којом се регулишу унутрашњи и спољашњи манастирски живот, проглашавамо цркву Ваведења Пресвете Богородице манастиром”, стоји у прогласу епископа сремског Василија.”

По запису из Минеја из 1561. године засигурно се зна да је Црква Ваведења Пресвете Богородице била манастир. Испред старог манастирског конака при Горњој цркви сахрањене су монахиње Марија и Евгенија из Новог Сада. Прота Радослав Грујић је био мишљења да је деспотица мајка Ангелина неко време боравила у том манастиру, као и да је ту замонашена Јелена, удовица Светог Стефана Штиљановића. После 1716. године, а након обнове цркве, она се помиње као света обитељ.

Како се истиче у прогласу владике Василија, у порти те светиње сахрањени су 1730. егзарх Никанор Павловић, 1738. ваљевски епископ Доситеј Николић, а 1761. године хиландарски архимандрит Герасим. Ту почива и јеромонах Макарије, заслужан за обнову свете обитељи. Године, 1726. у Горњој цркви крштен је Јован Рајић, потоњи архимандрит манастира Ковиља и наш познати историчар.

По наводима Радослава Грујића, Црква Ваведења Пресвете Богородице у Горњем граду у Сремским Карловцима дефинитивно је била мушки манастир, где су монаси манастира Хиландара свраћали и ту боравили као у својој кући. Она се помиње у списима и као метох манстира Хиландар.

Како је наглашено на рашњој свечаности, парох, сада манастирске цркве, и даље ће бити јереј Душко Масларић.

По ономе што је владика Василије раније изјавио за „Дневник”, након проглашења Горње цркве за манастир предстоји припрема за подизање конака, који више не постоје у порти храма.

Настарији податак у којем се спомиње дорашња Горња црква, и то као метох манастира Холандар, потиче из 1559. године. Много тога ту светињу чини посебном и потврђује њену дубоку старост. Између осталог, то су и богослужбене књиге, од којих је једна из 1704. године. У уметничком погледу, њену вредност представља иконостас Димитрија Бачевића из 1760, јединствен по томе што садржи елементе двају стилова. У крипти испод олтара сахрањена су двојица српских патријараха – Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић.

У последњој етапи обнове, која је се протезала две деценије, почев од 2012. године, у време док је старешина храма био мр Јован Милановић, рестауриран је иконостас, уведено подно грејање, обновљена крипта и електроинсталације, сазидана просторија за паљење свећа... У марту 2014. године у храму су похрањене мошти Светог Нектарија Егинског, великог јерарха и чудотворца и целебника од малигних болести.

З. Милосављевић

Фото: Б. Лучић

Ходочашће моштију мати Ангелине

У склопу рашње литургије епископ сремски Василије најавио је ходочашће моштију Свете мајке Ангелине по Епархији сремској од Недеље правослаља, 20. марта до 10. августа.

– Рука мајке Ангелине посетиће сваки град, село, све парохије и манастире у нашој епархији, стога позивам сву своју духовну децу да узму учешћа у том догађају који ће обележити Годину Светих Бранковића – рекао је владика.

Ходочашће у Епархији сремској ће бити уприличено поводом три велика јубилеја „живота и мисије светородне породице Бранковића, са светом Ангелином крушедолском” на челу – 530 година од доласка Бранковића у Срем, пет векова од смрти Светог владике Максима и триста година од спаљивања моштију Светих Бранковића.

На литургији је  прочитана и новогодишња посланица епископа сремског Василија.