Гледање у екран штетно по дечји вид

испред екрана. Према речима шефице очне службе у Дому здравља “Нови Сад”, дечјег офтамолога др Иванке Танасијевић Филипов, деци би требало да се у првим годинама живота ограничава боравк испред екрана, како не би имали проблема са развојем вида.

- Штетни утицаји постоје, а у којој мери и које су то критичне године време ће да покаже - сматра Иванка Танасијевић Филипов. - То су за нас нова искуства имајући у виду да су дошла с новим генерацијама. Деца се већ у првим месецима живота сусрећу и долазе у контакт с екранима на телевизорима, мобилним телефонима,

лаптоповима, компјутерима, таблетима... За пет-шест година ћемо моћи више да кажемо о њиховим штетним утицајима на дечји вид. Неспорно је то да деца не би требало да у тако раном узрасту користе уређаје, јер свакако имају штетне последице.

Према речима дечји офтамолога свакодневно се јављају малишани која имају симптоме предугог боравка испред екрана. Оно што се најчешће јавља јесте симптом сувог ока - када деца трљају очи, често им се зацрвене, а некад су беле са очигледним постојањем иритација, колутају очима и праве гримасе.

- То је последица сувог ока због претераног гледања у екран - рекла је др Иванка Танасијевић Филипов. - У каснијем узрасту, познато је да то доприноси развоју кратковидости и њеном напредовању. Савети за превенцију погоршања дечјег вида су свакако да у првим годинама живота деца никако не би требала да седе испред екрана, а касније врло дозирано и са паузама.

Најчешће болести ока које се јављају су рефракционе аномалије попут кратковидости, далековидости и астигматизма, које Светска здравствена организација препознаје као најчешће узроке

слабог вида у целом свету. Поред тога, јављају се и разне упале очију, инфекције које се зараде у колективу, затим у првој години је проблем са сузним каналом који се манифестује сузењем ока и секретом и разрокост.

Кратковидост је толико заступљена у свету и код нас, те се сматра да је попримила епидемијски карактер.

И. Миклоши