Гимназијалци дорасли сабеседници великим писцима

а та манифестација јединствена је по томе што пружа могућност зближавања писца и младог читаоца у директном сусрету, очи у очи.

Због тога, сваке године новосадски гимназијалци, са својим менторима, учествују на „Прозафесту” и стварају несвакидашњу интеракцију с писцима, а ове године то ће бити ученици из гимназија „Јован Јовановић Змај”, „Исидора Секулић”, „Светозар Марковић” и „Лаза Костић”, а за ту прилику припремају их њихове професорке.

– Чини ми се да су гимназијалци који учествују свесни обавезе и значаја улоге коју имају – каже професорка „Исидорине” гимназије, која је четврти пут на том фестивалу, Катица Дармановић. – Сама припрема за ту манифестацију ученицима не одузима превише времена јер су они већ на редовним часовима српског језика и књижевности усмеравани на критичко читање и промишљање свега што им нуди књижевно дело, тако да и новим, савременим писцима на „Прозефесту” приступају крајње озбиљно и креативно.

По речима професорке „Јовине” гиназије Мирјане Грдинић, која од самог почетка са својим ђацима учествује на „Прозафесту”, писци су често фасцинирани ученицима и њиховим питањима о самом делу и његовом целокупном стваралаштву, често уз признање да имају осећај да разговарају са студентима завршне године компаративне књижевности. Због тога она „Прозафест” сматра феноменалним искуством јер похвале које добију њени ученици, како каже, потврда су да их је много тога научила и створила будуће љубитеље праве књижевности, као и академске грађане. Међу бројним великим именима с којима су њени ученици имали прилике да кроз девет година „Прозафеста” дисутују о књижевности су Милорад Павић, Александар Гаталица, Светлана Велмар Јанковић, Алберт Мангел, Михајло Пантић, Ђерђ Конрад, Зое Валдес... Ове године, каже, ђаци се радују сусрету с Владимиром Кецмановићем и Гиљермом Мартинесом.

Сагласна с њом је и Катица Дармановић, која „Прозефест” посматра као сјајну прилику да се покаже да млада публика постоји и да чита, а сама атмосфера тог догађаја је, како каже, нестварна, због великих имена светске књижевности.

– Ученици који су макар једном били део ове приче, добро знају колико се позитивних и лепих емоција, утисака и сазнања носи с „Прозефеста”. Сама чињеница да ће с писцем моћи да причају, не само о његовом делу него и о пишчевим недоумицама, начину писања, узорима и омиљеним књигама, даје много повода за разговор – каже она.

Катица Дармановић учешће у „Прозафесту” карактерише као својеврсно скуство, где ученици пажљиво трагају за свим могућим значењима, подтекстом, алузијама у делу, а онда своје виђење дела имају прилику да искажу управо самом писцу.      

– Млади читалац тако може добити потврду о својим спознајама или одговор који га интересује од самог ствараоца одређеног књижевног дела у заједничком дружењу – наставља Мирјана Грдинић. – Интеракција која се успостави међу ученицима и писцем, писцу даје потврду о вредности његовог остварења и да ли је успео да пренесе „скривену поруку” у свом делу до младих нараштаја и будућих интелектуалаца. Искуства која ученици стекну кроз дружење с писцима је огромно – некима ће можда одредити и њихов будући позив, а код свих ће развити још већу љубав према писаној прози, као и књижевности уопште.

Пример који потврђује речи двеју професорица је свакако некадашња учесница „Прозафеста”, а сада студенткиња драматургије Дивна Стојанов. Како она каже, кроз учешће у том фестивалу увидела је да су писци толико слични својој публици, али и да постоји начин да размишља изван школских анализа, да уочава, повезује и пита.

– Имали смо прилику да „ин виво” видимо свет књижевности и „Прозафест” ме је на тај начин убедио да желим и себи ту да нађем место – каже Дивна Стојанов. – Научила сам да се велики писци не рађају него настају трудом, радом, читањем и размишљањем.

Д. Ристић