Гибралтар на Дунаву никог не оставља равнодушним
Прво чега ће се Новосађанин сетити када му гости најаве посету, осим центра града, дефинитивно је шетња Петроварадинском тврђавом.
Да је Тврђава туристички симбол Новог Сада показала су и недавна истраживања Туристичке организације Новог Сада, али и мишљења посетилаца. Друга је по величини у Европи, мало је рећи да је историјски значајна, али многи ће потврдити, како туристи, тако и сами Новосађани, да је најпознатија због Егзит фестивала.
Летње температуре, после неколико временски некарактеристичних дана, поново су на помолу, Егзит је прошао и могло се очекивати да наша „стара дама” остане пуста, бар на плану туристичких посета. Међутим, није тако. Пријатно је изненађење колико туриста у само подне шета поред осунчаног бедема с погледом на Дунав и обилази познати круг, да се увере како после толико векова изгледа познати Гибралтар на Дунаву. Бројни гости из региона и иностранства, како смо се уверили, планирају обилазак Музеја града Новог Сада, посету атељеима, мали предах у неком од ресторана или на клупама, али и шетњу подграђем (познатим као Градић). Све то посетиоце води у неко друго време и епоху, што се не може доживети баш свуда и у сваком граду.
Главна шетња свакако почне од чувене сахат-куле. Гости проверавају да ли тачно ради и остају зачуђени. Али, добри домаћини не морају бити искусни туристички водичи да би им објаснили на који начин сат на Петроварадинској тврђави показује време. Сваки Новосађанин рећи ће да мала казаљка показује минуте, а велика сате јер је то у давна времена посади и путницима на бродовима највише било од помоћи.
Осим чињенице да Петроварадинску тврђаву и током лета обилази велики број туриста, занимљиво је то што се могу срести и посетиоци генерације средњег доба из региона, који су ту први пут. Очекивано су задивљени лепотом и одржавањем једне такве знаменитости, погледом на Дунав и панораму Новог Сада, као и пејзажима који се виде с других крајева Тврђаве, али истичу да постоје и поједина недовољно обезбеђена места те би на том плану требало нешто предузети, што је једина замерка задовољних посетилаца и туриста.
Б. Павковић
Није мало 214 степеника
На Петроварадинску тврђаву најлепше је доћи степеницама које постепено откривају поглед на ову грађевину, а затим и читав град. Новосађани, навикнути на равницу, поштено се на том путу задишу.
Оправдано, јер 214 степеника није мало. Ипак, клинцима из Градића то је здрава свакодневица. И по сунцу и по киши, није им тешко да уживају у шетњи, а још кад је ту и кућни љубимац, срећа је потпуна.