Француски онколог Жан-Пјер Лоц, човек великог срца

Својим радом помогао је и унапредио онкологију у институцијама у Новом Саду на три нивоа: у струковном, наставном и научном смислу.

– Наша сарадња с водећим стручњаком у области аутологне трансплантације периферних матичних ћелија у онкологији започета је још 2009. године, и то сасвим случајно, када је, по договору с колегама с медицинских факултета и амбасаде Француске, дошао да нам помогне да оснујемо студије из онкологије – рекла је председница Француско-српског онколошког удружења и начелница Клинике за интернистичку онкологију Института за онкологију у Сремској Каменици проф. др Дарјана Јовановић. – Онкологија је релативно нова грана у медицини, а у смислу изучавања на студијама, код нас је била факултативан предмет, док су је Европа, Америка и Енглеска већ увеле као редован. Те 2009. године, на Медицинском факултету се уводио предмет Основе онкологије и палијативне неге те смо имали много дилема и питања о томе како тај предмет можемо поједноставити студентима. Тако сам се нашла у разговору с професором Лоцом и увидела да је мој концепт онкологије за студенте медицине врло сличан њиховом те смо и колегама с факултета који се баве онкологијом желели да предочимо како то изгледа у Француској, конкретно у Паризу.

По речима проф. др Дарјане Јовановић, кроз причу о структурисању  наставе осетила је потребу да од проф. др Жан-Пјера Лоца затражи помоћ по питању увођења аутологне трансплантације периферне матичне ћелије у лечењу малигних тумора тестиса и лимфома. Како каже, нашим лекарима је нужно требала помоћ око те технике, а с обзиром на то да је он један од врхунских стручњака баш из те области, надала се да ће им моћи помоћи, што је др Лоц с одушевљењем прихватио.

– Прво што ме питао је шта би био први корак у нашој сарадњи, на шта сам ја одговорила да би било добро када бисмо могли да пошаљемо неког нашег лекара код њих на месец дана да се едукује у тој новој техници лечења пацијената – прича Дарјана Јовановић. – Њему се идеја допала и одмах је пристао, те је наш млађи колега отпутовао у Париз. Свакако нам је била неопходна помоћ око студија и тада сам њему и нашем Медицинском факултету предложила да професора др Лоца изаберемо за визитинг професора, на шта је он такође пристао. Од тада је кренула наша сарадња, дошао је на Институт за онкологију у Сремској Каменици, обишао га, направио визиту, обишао стерилни блок, упознао се с тимом и екипом која ће радити ту нову методу. На основу свега што је видео, проценио је да треба да нам помогне те је убрзо почео да долази код нас, а осим тога су још два лекара и једна медицинска сестра били у Паризу код њега на обучавању и едукацији, све о трошку његовог Медицинског факултета.

Професор Лоц је долазио на свака три до четири месеца, по речима наше саговорнице, углавном викендом, учествовао је на јутарњим састанцима, ишао у визите, пратио пацијенте и често доносио разне лекове и помагала који су у тим тренутцима били најпотребнији. Пошто свугде у свету постоји и такозвани сецонд опинион, односно пацијенти желе да се консултују с неким другим лекаром и потраже друго мишљење, и пацијенти с Института у Сремској Каменици, када су чули да је професор Лоц ту, почели су да га питају, да се распитују и консултују с њим. Тако су кренуле и консултације наших пацијената оболелих од карцинома, прво с Новосађанима и Новосађанкама, а касније се проширила на околину, према Београду, осталим деловима Војводине, Србије, Македоније, Црне Горе и БиХ. 

– Долазио је за време викенда, кад год је имао времена, односно када није имао великих обавеза у Паризу, и науштрб своје породице нам помагао – наставља причу Дарјана Јовановић. – Кроз све те струковне консултације за пацијенте, полако смо почели да се враћамо на причу и о студентима јер је катедра почињала рад и предмет је постао обавезан. Тада је он дошао на идеју да најбољи студенти иду код њега у Париз на две недеље праксе, што је нама много значило. Ишло је њих десеторо, а све трошкове финансирао је његов факултет.

Како је време одмицало, сарадња се продубљивала те се после разговора о формирању студија, одмах прешло на струку. По речима Дарјане Јанковић, Институт за онкологију у Сремској Каменици је једина онколошка институција у Србији која ради трансплантацију аутологне матичне ћелије, и то од 2009. године, а до сад су урађене 34 операције ретких тумора. Велика несрећа је у томе што су пацијенти који оболевају од тога веома млади, просечно имају око 25 година, и то им је велика шанса за излечење. Када је, захваљујући др Лоцу,  уведена иновативна метода лечења и када је она прешла у рутину, почели су и разговори о научним усавршавањима, конгресима, симпозијумима који би се могли одржавати у Новом Саду, за почетак за Србију, а касније, ако то заживи, и за цео регион, те се већ седам година, једном годишње, организује Француско-српски онколошки конгрес.

– Професор Лоц и ја смо заједнички председници тог удружења и заједно смо у организационом комитету Конгреса, ми правимо план програма – рекла је Дарјана Јовановић. – Он доводи колеге из Француске, који имају задате теме о којима причају. То су разне теме које нас интересују и које не можемо да чујемо јер не можемо да путујемо нити идемо на много конгреса пошто смо ту лимитирани. Успоставили смо сарадњу с колегама, која је почела да се шири и на друге колеге, из Швајцарске, Италије, Америке, Кине и Изрела. Нашем концепту Конгреса придружили су се и „Рома” или Медитеранска група ирадијационих онколога, који такође организују семинаре током Конгреса јер очито је да имамо проблем и око зрачења пацијената, тако да смо ту добили неопходну едукацију, лепе идеје и полако смо почели да укључујемо и наше лекаре и студенте. Са студентима правимо посебне сесије за младе лекаре и сесије где се обрађују посебне области, а проф. др Лоц доведе и своје младе студенте да би се упознали с нашим и да би размењивали искуства и идеје. Тако да је Новосадски онколошки конгрес моментално постао један од најбољих таквих конгреса у Србији, али и шире, где остали лекари врло радо долазе, слушају, присуствују и активно учествују, а то је врх неке струке – да има свој организовани конгрес на којем лекари могу да размене мишљења или чују неке нове ствари.

Овај изузетан човек и доктор је био 33 пута у Новом Саду, бесплатно је обављао онколошке прегледе и доносио најсавременије лекове и помагала оболелима, не тражећи никакву накнаду за то. Стога му је, по речима наше саговорнице, цео тим који ради с њим неизмерно захвалан што је помогао нашим грађанима и нашим младим лекарима и студентима.

– Размишљали смо о томе на који начин можемо изразити ту нашу велику захвалност човеку који се пре свега показао као велики хуманиста, и тако смо дошли на идеју да предложимо Комисији за доделу награда да се професору др Жан-Пјеру Лоцу додели Октобарска награда да би остало негде записано да је долазио у тим, можда најтежим тренуцима и помагао – рекла је за крај Дарјана Јовановић. – Када је градоначелник Милош Вучевић прочитао његову биографију и нашу молбу, иако га никада није упознао, препознао је значај његовог рада и предложио га је за почасног грађанина Новог Сада, а то може само неко ко има визију да препозна величину тог човека и овим путем бих желела да изразим своју велику захвалност нашем градоначелнику што је оценио да је др Лоц сварно човек који заслужије ту награду.

И. Миклоши

Специјалитети и музика

По речима др Дарјане Јовановић, иако је посао који предано раде веома напоран, колеге увече воле да изведу и упознају доктора Жан-Пјера Лоца с нашом историјом, обичајима, културом, за шта је он показао изузетно интересовање и симпатију. Она додаје да се одушевио нашим менталитетом, музиком и славама, те и данас, кад дође послом у наш град, воли да након радног дана оде и чује нашу музику и проба неки нови специјалитет.