Експерти причају о очувању историјских градова

 Конференција „Очување и унапређење историјских градова” у организацији Покрајинског завода за заштиту споменика културе и карловачке општине ће 11. и 12. маја у Сремским Карловцима окупити на десетине учесника, стручњака из Европе, а по речима директора Покрајинског завода за заштиту културе и председника Организационог одбора конференције Зорана Вапе, ове године ће чланови Научног одбора бити из Египта, Италије, Мађарске, Енглеске, Финске, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине.

– Када смо пре четири године почињали, био је то научни и стручни скуп с међународним учешћем и сваки пут смо од тада успевали да доведемо све значајније стручњаке из целе Европе – каже Вапа. – Кренули смо у  организацију те конференције да бисмо чули искуства других и да дефинишемо појам историјског града. Прича о Сремским Карловцима као о граду, средишту културе, духовности, просвете из 18. и 19. века није довољна. Као поређење увек нам послужи Сентандреја, где некоме на истој баштини полази за руком да привуче милион туриста годишње, а ми то са Сремским Карловцима не умемо. Жеља нам је да видимо како то раде у свету.



По Вапиним речима, суштина конференције нису само теоретске расправе него размена конкретних искустава о томе како је неко успео у том послу очувања и унапређења историјских градова. Као пример, он наводи случај Великог Трнова у Бугарској, које, иако није повазано ауто-путем са Софијом, обилазе милиони посетилаца.



– Нама је битно туђе искуство, као и то да активирамо такозвани Закон о Сремским Каровцима – каже Вапа, и додаје да Сремски Карловци не могу бити у жижи интересовања само једном годишње, за време ове конференције. – Највећи комплименти за конференцију су они да некадашњи уводничари на конференцији желе да дођу с породицом и проведу неколико дана у Карловцима. Захваљујући конференцији, сад се о Карловцима разговара у Финској, Умбрији, они постају препознатљиви и у европским оквирима. По мом мишљењу, ова конференција мора бити једна од програмских активности Европске престонице културе, чији су Сремски Карловци незаобилазан део.



Ове године ће се пажња учесника конференције усмерити на разматрање појма историјског града у теорији конзервације, планској и правној регулативи, теоријским и практичним решењима проблема у очувању и заштити историјских градова, те односа између културног туризма и историјских градова. Увршћена је и тема културног предела, а говориће се и о питањем управљања историјским градовима и потенцијалима и могућностима историјских градова у развојним пројектима.



Ове године је за учеснике предвиђен и обилазак фрушкогорских манастира да би, како каже Зоран Вапа, конференција имала едукативну функцију и кроз упознавање културног наслеђа које гравитира Сремским Карловцима, а не само на предавањима.



З. Милосављевић

 

Предаја радова до 20. марта



Рок за пријаву радова истекао је, а аутори до 15. фебруара могу очекивати одговоре да ли су они прихваћени. Они чији радови буду прихваћени треба да их предају до 20. марта. Са сваке конференције штампани су зборници радова, и ту праксу организатори намеравају да наставе. У плану је као пратећи програм отварање изложбе конзерваторско-рестаураторских радова позваних аутора.