Дуборез у част сину и погинулим ветеранима

с њиховим грбом, у част сина који је преминуо од последица рањавања у рату који се водио на територији Босне и Херцеговине. Дуборез, који је сам направио, уручио је почасном председнику и оснивачу Удружења Драгану Симићу.

– Господин Векић је отац палог борца који је био наш члан и одушевио нас је када је рекао да је мајстор за дуборез и да жели да нам поклони један с грбом нашег удружења – рекао је Симић. – Ми, као удружење, предложили смо да уметничком делу да посвету у знак сећања на свог сина, али и на све ветеране који су изгубили животе у овом рату. Бројимо око 11.000 чланова и наш основни циљ је да побољшамо статус и помогнемо колико можемо, како ратним ветеранима и инвалидима, тако и породицама палих бораца.

Самоиницијативно су успели да скупе око стотину пакета хране за најсиромашније чланове, а како каже Симић, то је тек почетак. У плану су још чешће иницијативе тог типа. По његовим речима, Нови Сад је један од ретких градова који нема спомен-обележје.

– Стога је Удружење покренуло иницијативу да се направи споменик, а у току су и договори о идејном решењу и локацији. Инсистирамо на томе да он буде у ширем центру града, да би био видљив и препознатљив – рекао је Симић.

Графичар по струци, сада у пензији, Драган Векић каже да му је ужа специјалност гравура, коју ради на различитим материјалима – од дрвета, сребра па до злата. Интензивно је почео да се бави дуборезима када му је син умро.

– Тада сам добио нервни слом, Паркинсонову болест, инфаркт и лежао сам у болници три месеца – почиње причу Векић. – Када сам изашао из болнице, почео сам да радим дуборезе и једино на тај начин сам успео да преболим смрт свог сина. У томе сам једино могао да нађем свој мир и спокој и док радим дуборезе, тада сам истински срећан. Мој син је био члан овог удружења, помагао је ратним инвалидима и њиховим породицама, све до смрти. Из тог разлога, у његову част, али и у част свих погинулих ветерана, одлучио сам се на овакав гест.

Његову радионицу краси више од 200 различитих радова, од икона, до музичких инструмената попут гусала, шаргија и тамбурице. Живи од пензије, а неке радове наплаћује, углавном када му људи дођу с идејом шта желе, а о цени се увек лако договоре. До сада је урадио више од 200 споменика за пале борце на Кордуну и Банији. Нажалост, данас ниједан није сачуван.

И. Миклоши