Друштво кисачких жена готово сто година негује словачку културу

револуционарки, којима је главна визија да промене свет чувајући своју традицију, историју и достојанство своје културе, не може, а да се не деси магија. Или може?! Иако препознатљиво у свом селу, али и у околини и региону, Друштво кисачких жена пише нову историју словачког живља у Војводини,  и то из приватних соба жена чланица те мале породице која постоји већ 95 година.

– Ми смо једино словачко село у нашој општини, али смо, чини нам се, некако запостављени и ваљда нам судбина не да да се негде стационирамо – каже председница Друштва кисачких жена Људмила Бередиова Ступавска. – Доста се селимо. Не знам шта смо све кречиле и сређивале да бисмо направиле изложбу. Немамо ни етно-кућу у Кисачу, нити музеј. Све је стало на обећањима да ћемо добити простор и још увек не губим наду да ће нам неко помоћи.

Када су изразиле жељу за етно-кућом, обезбеђен им је велики плац с објектом у који треба много да се улаже, а за који је и кирија висока. Да не би западале у дугове, од тога се одустало.

– Кисач је село које резигнира. Људи су изгубили елан и вољу за  боље очување нашег идентитета – сетна је Људмила, али ни по коју цену не одустаје.

Угостивши нас у свом кутку ишараном разним детаљима као из какве словачке бајке, чак и да нисмо желели, не бисмо успели а да не осетимо сву топлину и гостопримство креативне жене за коју, чини се, не постоје препреке. Уз домаће цеђени сок, неколико врста yемова, окружени порцеланским луткама обученим у словачке ношње, књигама из 19. века које су Словаци носили са собом при доласку у ове крајеве, у потпуности смо се пребацили у други, далек, али близак свет.

– Где год да нас позову, на било који фестивал, ми најбоље представљамо Кисач – наглашава наша саговорница. – Наше удружење је формирано 1921. године и право је чудо шта су некад жене радиле, с ким су сарађивале, помагале сирочад и изградњу словачке гимназије у Петровцу, а браниле су и слушкиње. Биле су праве феминисткиње. У свему томе је врло битно имати доброг вођу.

И готово читав век касније, њихов ентузијазам и активности не опадају. Данас кисачке жене организују изложбе ручних радова, а  када то не раде, користе сваку прилику да на разне начине подучавају своје мештане о њиховој историји.

– Преко зиме организујемо предавања и о здравству, пољопривреди, хортикултури, просвети и култури, а почетком године, у сарадњи са Словачким војвођанским центром из Бачког Петровца правимо презентацију свих њихових књижевних издања – прича Људмила с осмехом који потврђује да, иако су мањина, велике идеје могу опстати. – Организујемо и радионице плетења жицом, декупажа, цртања на свили, прављења чипке преплетањем штапића, веземо миљее, а оно што сви највише воле, то су наши колачи и сарма.

Да би се приближиле и млађој популацији, својим наследницима, кисачке жене праве и ташнице за телефоне и минђуше од стаклића. Будући да је Људмила и наставница словачког језика у локалној Основној школи „Људевит Штур”, користи сваку прилику да кроз интересантне домаће задатке своје ученике мотивише да се интересују за традицију која је део и њиховог идентитета.

– Преко зимског распуста им задам разне теме из успомена на прошлост њихових предака, о разним занатима, о чему треба да разговарају с родитељима и воде својеврсни споменар у речи и сликама. То је као неки истраживачки рад, који се може искористити и на заједничкој изложби, а плодови тога данас се виде кроз и кроз то што неки од њих студирају словачки језик, или се и сами касније посвете сакупљању и очувању етно-материјала, а понеки се и прикључују активностима Друштва кисачких жена – поносна је наша саговорница, којој се, како каже, чини да код данашњих генерација замире осећај за оно што наслеђују. – Деца се све теже изражавају, не прича се о својој традицији у кругу породице, што доводи до тога да мање вреднују оно што поседују.

Л. Радловачки

Дан кисачке сарме

Дан кисачке сарме, манифестација Друштва кисачких жена, одржаће се 11. пут у недељу, 4. септембра у Кисачу. Овогодишњи догађај организује се и као вид обележавања 95 година постојања ДКЖ-а. Осим сарме, на штандовима ће у понуди бити и колачи, као и разни ручни радови.