Датум када је из војног шанца израстао слободни град

прешао у руке његових грађана и добио садашње име. Тим поводом, у Градској кући у среду ће бити уприличен свечани пријем делегација градова и општина, чији домаћини ће бити градоначелник Милош Вучевић и председник Скупштине града Здравко Јелушић. Вечерас од 18 часова у Српском народном позоришту на свечаној академији градоначелник Вучевић уручиће Фербруарску награду атлетичарки Ивани Шпановић.

Дан града обележава се од 1998. године, а уведен је као аполитични и неидеолошки празник јер је 1748. године за Елибертациону повељу царице Марије Терезије, која је носила бројне погодности и пружила основ за развој града, новац издвојило свих 4.620 становника.

Царским потписом испод Повеље, дотадашње насеље Петроварадински Шанац изузето је из надлежности државних војних и цивилних жупанијских власти и стекло статус града, грб, право на самоуправу кроз Магистрат сачињен од дванаесторице „домаћих” грађана и грађанки, право да донесе градски Статут и убире порез и ново име. По признатим правима и преузетим обавезама, Нови Сад се изједначио с осталим урбаним комунама Хабзбуршке монархије, које су у то време из феудалне епохе полако прелазиле у грађанску. Наиме, како се наводи у тексту архивског саветника Историјског архива Новог Сада Тамаре Јелић, после склапања Београдског мира 1739. године полако престаје потреба постојања границе, коју Марија Терезија укида Уставом из 1741. године. Затим укида и сремско-бачку подунавску милицију, која се припаја Бачко-бодрошкој жупанији, док војничка места која леже на другој страни Дунава улазе у састав судских области одређених жупанија. У тој наредби нема помена о Петроварадинском Шанцу, зато што је већ тада постојала намера за његову елибертацију. Тако и 56 становника у својој молбеници на српском језику од 1. марта 1743. године траже да их ослободе војничке обавезе и преместе у грађански положај.

Стратегијски значај Шанца и Петроварадинске тврђаве, намера Марије Терезије да осигура територију појачаном заштитом и бољим снабдевањем храном, уређење границе, као и молба граничара, све су то били разлози који су довели до ослобођења места. О њима се такође говори и у наредби Марије Терезије о инстаурацији (уређењу) првог магистрата. Извршено је мерење територије која ће ући у састав будућег града, а 17. јуна 1746. године донета је одлука, по којој се Петроварадински Шанац предаје грађанским областима.

Постигнут је и договор између припадника војне власти и Бачке жупаније о начину преласка из војног у грађанско место, с посебним освртом на мостобран (да се у његовој близини ништа не сме градити). Након свих наведених припрема и уплате 80.000 форинти за откуп (касније, због трошкова, више од 95.000 форинти), 1. фебруара 1748. године Марија Терезија издаје Диплому (Повељу) о проглашењу Петроварадинског Шанца за слободни краљевски град (Привилегиа Либерае Региае Цивитатис Неоплантенсис Anno 1748).

У Повељи се наглашава, да је дошло до потпуног ослобађања града од војне и камералне власти, што значи да је за све грађане и становнике било које народности надлежан градски магистрат (градско поглаварство), а не командант Петроварадина и камерални чиновници. Промењено је и име места, те је нови град на латинском назван Неопланта (Нео-Плантае), на мађарском Ујвидек (Uj-Videgh) и на немачком Нојзац (Неу-Сатз). Касније је то преведено и на српски као Нови Сад.

С. Крстић

Свечаном академијом у Новосадском позоришту почело обележавање Дана Новог Сада

Богатим културно-уметничким програмом, уз присуство истакнутих личности политичког и културног живота,  је у Новосадском позоришту, 16. пут заредом, одржана свечана академија поводом обележавања Дана града Новог Сада.

- Првог фебруара 1748. године едиктом Марије Терезије Нови Сад је постао слободни краљевски град, а заједничка прошлост Срба и Мађара тог периода даје пример међусобног поштовања - истакла је председница градске организације Савеза војвођанских Мађара Ленка Ердељ, која је додала да познавањем прошлости боље ћемо препознати вредности које треба да управљају нашим животима.

Освајањем титуле омладинске престонице и престонице културе, град има прилику да прикаже културни, друштвени, политички и економски живот, а како је Ленка Ердељ нагласила, од изузетног је значаја да припадници националних мањина учествују у промовисању мултикултуралних вредности Новог Сада.

- Без обзира на то да ли га зовемо Нови Сад, Ујвидек варош или Неопланта, вредности које су генерације кроз векове стварале обележиле су наш град - рекао је председник Скупштине града Здравко Јелушић и подсетио да је данашњи Нови Сад резултат труда, борбеног и неуморног духа свих суграђана, без обзира на језик, веру и националну припадност, и за нас је он дом који негујемо заједно.

Ј. Вукашиновић