Чика Пајина фото заоставштина у Архиву Новог Сада

сарађивао је деценијама, готово од 1949. године када је спорт кроз његов објектив почео да добија другу, још узвишенију димензију. Павле Ђисалов рођен је у Турији, а према неким подацима још 1936. почео је да се занима за фотографију. Та страст држала га је такорећи до самог одласка на вечни починак.

Аутор ових редова имао је срећу и задовољство да упозна овог дивног човека, који је редовно, понедељком, долазио у спортску рубрику нашег листа са неколико фотографија снимљених махом на утакмици Фудбалског клуба Војводина, коју је новосадски тим играо минулог викенда. Оно по чему је био нарочито познат је чињеница да је увек имао снимљен гол! И данас се у документарним филмским сторијама посвећеним Фудбалском клубу  „Војводина“, може видети како симпатични чикица са мантилом и шеширићем на глави утрчава у терен у жељи да фотоапаратом забележи тренутке радовања играча у дресу бело-црвених боја.

Годинама је његова фото-заоставштина лежала у кутку породичне куће која се налази у близини Рибље пијаце. Неки довотиљиви колекционари који су боље познавали чика Пајин животни фотографски опус, нису жалили да његовој породици понуде позамашну своту новца у намери да откупе све те фотографије.

Уз разумљиву жељу за овим, мало је рећи, фото-богатством, документација Павла Ђисалова завршила је тамо где јој је, чини се, заправо и место - у Архиву града Новог Сада. Разумљиво је стога било узбуђење директора ове установе Петра Ђурђева када је позвао нашу редакцију и саопштио нам ту вест.

- Захваљујући породици покојног Павла Ђисалова, његове фотографије постаће део архивске грађе нашег града – рекао је Ђурђев, познат, између осталог, и као велики навијач ФК Војводина.

Наравно, није нам требало дуго да се договоримо о састанку на Петроварадинској тврђави. Уз кафицу, у пријатном друштву, натенане смо разгледали фото-времеплов Новог Сада виђен кроз чика Пајин објектив.

- Преузели смо укупно 7.025 фотографија и 731 негатив – поносно је истакао Ђурђев. – Сада нас чека велики, али леп посао. Све те фотосе треба разврстати, али је најважније да ће вишедеценијски рад Павла Ђисалова сада бити доступан на увид јавности. Уместо да те дивне фотографије, слике прохујалих дана, нагриза зуб времена, добиће адекватан третман.

Директор Архива града Новог Сада нема двојбе шта ће бити први корак.

- Фотомонографија чика Пајиних најбољих момената са утакмица Фудбалског клуба Војводина – као из топа одговара Ђурђев. – Такву прилику не смемо да пропустимо и сигуран сам да ће овакав потез наићи на најшира одобравања, не само Новосађана.

Животни почеци Павла Ђисалова нису наговештавали бављење фотографијом. У Турији је завршио основну школу, а гимназију у Врбасу. Из трећег разреда гимназије стигао је у Нови Сад на занат. Радио је као трговац на одељењу парфимерије, а уочи Другог светског рата годину дана провео је у Суботици у дрогерији „Нада“. По повратку у Нови Сад Павле Ђисалов је радио у парфимерији „Зора“, а Други светски рат провео је у заробљеништву у Немачкој.

- Његово занимање и бављење фотографијом почело је интензивно после ослобођења, када је почео као пословођа да ради у парфимерији „Ружа“ у центру града. Ту је развио трговину са фото материјалом, када је активно и почео да се бави фотографијом. Временом је израстао у једног од најпознатијих спортских фоторепортера у СФР Југославији, али упамћени су његови радови и у свим другим областима живота. Чика Паја је радни век завршио у предузећу „Кинеоптик“, специјализованом за трговину фото материјалом – предочава чика Пајин животни пут, Петар Ђурђев.  

Пред нама се ређају призори подизања бедема на кеју крај Дунава из 1958.године, затим изградња Лимана четири, завршетак радова СПЦ „Војводина“, Жежељев мост у свом најлепшем сјају, мотиви Петроварадинске тврђаве, моменат када је олуја срушила кров са западне трибине стадиона ФК Војводина, бројне фотографије са Вошиних фудбалских утакмица, када су трибине биле крцате навијачима...

- Своје најбоље радове Павле Ђисалов излагао је на разним изложбама на којима је добијао бројна признања – подсећа Ђурђев. – Једно од најзначајнијих је  награда на Првој југословенској изложби спортских фотографија која је 1962. године одржана у Загребу. Награђен је и од Удружења спортских новинара Србије, а имао је и неколико самосталних изложби поводом јубилеја ФК Војводина.

Некада је, после недељне утакмице Војводине, прави ужитак био доћи до паноа преко пута Бановине и уживати у забележеним најзанимљивијим моментима који оштром чика Пајином оку нису могли да промакну.

Средином деведесетих, када је код нас била несташица свега, немаштина се осетила и у фото материјалу. Колегама фоторепортерима из „Дневника“ често су на располагању била само „два квадрата“, што је уредницима рубрика посебно ишло на живце. За спортску рубрику није било зиме, јер се знало да ће стићи чика Паја, а онда је и избор фотографија био већи, а посао уредника, наравно, лакши. После свега, остаје нам да чекамо да се наговештена монографија изабраних фотографија Павла Ђисалова преточи у дело. Биће то, нема сумње, посебан догађај.

Сава Савић

Фото: П. Ђисалов

Сарадња с многим листовима

Прегршт фотографија Павла Ђисалова објављено је у бројним дневним новинама, спортским листовима, часописима и књигама. Од 1949. његове фотографије красиле су махом спортске стране „Слободне Војводине“, „Дневника“, „Политике“, „Спорта“, „Фудбала“, „Вечерњих новости“, загребачких „Спортских новости“, „Глобуса“, „Арене“, будимпештанског „Кепеш спорта“ и других.