Будући лекари обучавали будуће гастрономе

Стога је Гастрономска асоцијација студената „Гастро” с Природноматематичког факултета прошле недеље организовала предавање на тему „Прва помоћ” о којој су говориле студенткиње завршне године Медицинског факултета Дејана Савић, Даница Траљић и Ивана Бадњар. Иако је предавање првенствено било намењено студентима гастрономије с Департмана за географију, туризам и хотелијерство, могли су присуствовати сви који су желели да сазнају основне информације и савете о опекотинама, инхалаторним повредама и крварењу.

– Организовали смо то предавање пошто у кухињи наилазимо на разне ситуације у којима се можемо повредити, а не знамо како треба да одреагујемо јер нас на факултету нико о томе не учи – каже председник „Гастроа” Никола Вешковић. – Идеја је да приближимо реалне ситуације из кухиње, али и да знамо како да помогнемо другима у свакодневном животу. Ипак нам је то дужност, а предавање је било и више него корисно и поучно.

Вешковић каже да 90 одсто ствари није знао како треба да се ураде, а и да већина студената није била упозната с основним мерама. Разлог томе је лоша свест о томе колико нам је прва помоћ, заправо, потребна.

Дејана Савић је објаснила да је прва помоћ скуп мера и поступака којима се пружа помоћ повређеној особи до доласка Хитне медицинске помоћи. Затим је започела предавање о опекотинама и упутила присутне да те повреде настају услед деловања на кожу, на пример ватре, хемикалија, струје и слично. Рекла је да се опекотине деле према величини (колики део тела су захватиле) и дубини опечене површине на три степена.

– Када се нађете у таквој опасности, важно је уклонити извор топлоте, скинути само део одеће која се није залепила и чистити рану искључиво водом. Никако не користите јаје, уље, путер, лед или слично. То само затвара поре и отежава каснију негу – упозорила је Дејана Савић. – Ако сте се опекли услед контакта с неком хемикалијом, важно је да знате која је врста, односно да ли је у питању киселина или база. Антидот за киселину је сода бикарбона, а за базу су сирће или лимунов сок.

До повреда дисајних путева долази удисањем дима, гасова или токсичних продуката сагоревања. У таквој ситуацији прва помоћ подразумева удаљавање жртве од извора гаса и омогућавање што више ваздуха.

– Ако за некога нисте сигурни да је удисао штетне материје, неки од показатеља су гар око уста или носа, опрљене длачице у носу, црвенило или опекотине на језику, промуклост, тешкоће с дисањем, отежани покрети доње вилице или се у испљувку налазе крв или гареж – објаснила је Даница Траљић. – Ипак, промене не морају да буду само визуелне, тако да је неопходно урадити и крвну слику јер је можда у питању унутрашње крварење.

Ивана Бадњар је присутнима говорила о крварењу, као трећој најчешћој повреди која може задесити кувара. Најпре је објаснила разлику између спољашњег и унутрашњег крварења, а онда у оквиру спољашњег је указала на артеријско, венско и капиларно.

– Хемостаза или дигитална компресија представља начин заустављања великог крварења. Када је реч о томе, прстом или шаком треба да притиснете артерију за кост да бисте спречили даље крварење – дочарала је Ивана Бадњар, како сликом, тако и показивањем на свом телу. – Други вид заустављања крварења јесте стерилном газом и еластичним завојем, трећи подразумева имобилизацију, односно фиксирање дела тела који је повређен, док је четврти положај аутотрансфузије. То значи да је најбитније да витални органи, срце, мозак и плућа, нон-стоп имају доток крви тако што ћете особу наместити да лежи, а ноге ћете јој нечим подупрети.

Мање повреде важно је испрати текућом водом и ставити преко ране стерилну газу. Будуће лекарке су упозориле на то да ране не треба чистити алкохолом. Л. Радловачки

Фото: С. Шушњевић

Обука и тестови

– Идеја је да, кад дођу нови студенти, у сарадњи с Црвеним крстом организујемо обуку из прве помоћи, након које ће бити тест и делиће се сертификати – најављује каже председник „Гастроа” Никола Вешковић. – У кухињи наилазимо на бизарне ситуације: да неко одсече себи прст, ми не знамо шта да урадимо, а нисмо ни свесни тога да, ако се предузму одговарајуће мере, тај прст касније може да се врати на место и задржи своју функционалност.