Биљним кремама до хлеба

природних сировина, настале у предузетничкој радионици Ане Бокан. Она већ четири године у предузетничким водама покушава да обезбеди егзистенцију за себе и породицу и да од мале радионице где привређује развије посао који би могле да раде још две-три особе. За сада јој, каже, властити бизнис покрива трошкове, заради да за себе плати доприносе за здравствено и пензијско осигурање, кирију за радионицу у којој прави креме, набави сировине и амбалажу и на послетку обезбеди и себи какву-такву платицу.

Ана се на предузетништво одлучила после деценије рада у једној приватној компанији где није била баш најзадовољнија.

– Почела сам прво да производим сапуне јер је то најједноставније, и временом ширила асортиман на мелеме за бебе, па потом и за одрасле, онда сам кренула да правим пудере и на крају креме за негу лица и тела – каже она.

Драго јој је што је у томе успела јер се круг муштерија шири. Људи се све више окрећу природној нези тела, као што подржавају и здраву исхрану.

Производња козметике Ани је донекле и струка јер је по професији технолог фармацеутског смера. Међутим, то јој није много помогло на путу ка властитом  бизнису. Морала је доста да чита и по сајтовима се информише о томе како да достигне квалитет у производњи. Помогла јој је  и литература руских и кинеских аутора. 

– У школи смо учили како препрате да правимо од вештачких сировина, а ја сма се одлучила за производњу крема на бази биља. Користим искључиво природне сировине, биљна уља, хидралате, етарска уља, природне минералне прахове... То су производи настали биосинтезом, без животињског порекла, а једино користим козје млеко као састојак у неким кремама.

Сировине углавном купује у Србији, премда неке састојке, као што су конзерванси, набавља у иностранству јер их овде нема широк спектар.

– Углавном када желим да започнем производњу новог препарата, купујем сировине у иностранству и тестирам их, да бих видела како се компоненте понашају, миришу, делују на руке, лице, пете... – објашњава Ана.

Производња природне козметике одвија се у радионици коју је Ана изнајмила. Нема посебне судове, већ користи лонце и шерпе од инокса, миксер, блендер и нешто мало лабораторијског посуђа. Све ради ручно и у малим количинама, а асортиман допуњује недељно.

– Није ми било потребно много новца за почетак. Буквално сам кренула с 50 евра и временом улагала – додаје она. 

Ана Бокан до сада није користила подстицајна средства које даје држава при покретању сопственог бизниса, али би радо конкурисала уколико се укаже прилика за бесповратну новчану помоћ.

– Ја сам произвођач, али не знам да рекламирам, продам, да направим планер, флајере... Затим, ниједан произвођач неће да прави 500 кутијица за креме већ сви прве велике серије од 10.000  и 15.000 комада. Сировине купујем по килограм, а било би боље када бих куповала веће количине, јефтиније бих прошла, па би у том делу држава могла помоћи малим предузетницима – каже Ана.

З. Делић