Археолошко наслеђе Сремских Карловаца пред очима јавности

то место, али они су уједно и неки од преко 15 до сад евидентираних археолошких локалитета, који сведоче о континуитету настањивања на простору Сремских Карловаца од ране праисторије. Тих 15 археолошких налазишта нашла су место у каталогу и изложби археолога – музејске саветнице Дивне Гачић која је у петак отворена у Сремским Карловцима, у Завичајној збирци Музеја града Новог Сада, којима је ауторка посветила дужну пажњу најранијој прошлости Сремских Карловаца који су одиграли важну улогу у нашој националној и културној историји.

– До сада је евидентирано више од 15 археолошких локалитета који су добијали имена према месту налаза, најчешће карловачким потесима – каже Дивна Гачић. – Највећа концентрација локалитета налази се у ширем центру града – у подручју Горње цркве, улица Соње Маринковић 1, Вука Караџића  20, Фрушкогорске 3, на Тргу Бранка Радичевића, у Атријуму Магистрата, Саборне цркве. Археолошки материјал пронађен на тим локалитетима у својим збиркама баштине Музеј града Новог Сада и Завичајна збирка у Сремским Карловцима као и Народни музеј у Београду.

Како сазнајемо од Дивне Гачић, прво археолошко истраживање у Сремским Карловцима обављено је далеке 1927. године, мада се почеци таквих истраживања бележе још крајем 19. века, када су професори и ђаци Карловачке гимназије прикупљали и евидентирали површинске археолошке налазе. Прво истраживање било је на локалитету Караш – Лака стаза, и обавио га је један од првих школованих археолога, Карловчанин др Миодраг Грбић, тадашњи кустос Историјско-уметничког музеја, а данашњег Народног музеја у Београду. Тамо су откривени остаци насеља с полуземуницама и мноштво каменог глачаног оруђа, коштаних алатки и глиненог посуђа које припада млађем неолиту – позној фази винчанске културне групе (4.500–3.000 година пре Христа).

Али, то не значи да у Сремским Карловцима нису пронађени и трагови живота из ранијег периода. Наиме, сведочанства материјалне културе из старијег неолита пронађена су у Селишту. Реч је о полуземуницама који се везују за старчевачку културну групу (5.500–4.500 година пре Христа). Истом периоду припада и гроб откривен у Улици Соње Маринковић. 

Постоје и докази о постојању живота на сремскокарловачком подручју из бакарног и бронзаног доба, нађени у Фрушкогорској улици, односно на локалитетима Кривац и Липовац. Чак је евидентирано и присуству келтских племена на потесу Везирац. 

Приликом одрона земље у више наврата изнад зграде Магистрата, на ободу Старог брега, познатог као Стаклени брег, откривене су римске гробнице зидане опекама на две воде, у којима су пронађени крчази, светиљке, балзамарији, фибула. За те предмете утврђено је да потичу из периода од  1. до 4. века. Накнадно је, пре десетак година, у атријуму Магистрата, приликом археолошких истраживања пронађен делимично девастиран гроб из римског доба, за који се, на основу наруквице нађене унутар њега, верује да је из 4. века н. е.

На Тргу Бранка Радичевића, испред Католичке цркве Пресветог тројства, откривени су остаци зидова који припадају ранохришћанској тробродној базилици из 9. односно 10. века. Археолошка истраживања на Стакленом брегу изнад Магистрата потврдила су постојање и средњовековног каштела или града Каром.

Део предмета пронађених у Сремским Карловцима и њиховој непосредној близини предочени су очима јавности у карловачком музеју. За ову прилику академски вајар Ђорђе Лазић Ћапша реконструисао је од трске и блата на зиду изглед прозора - кибицфенстера с којег се пружа поглед на предео Сремских Карловаца. 

Посебна пажња посвећена је оснивачу карловачког музеја Кости Петровићу и археологу Миодрагу Грбићу, што све треба јавности да дочара досадашње резултате археолошких истраживања у овом месту.

З. Милосављевић