„Тржница – трбух града” и мост пријатељства

отворена је за посетиоце у Музеју Војводине до краја овог месеца. По речима историчарке, кустоса и саветнице у Музеју Војводине Милкице Поповић, до сарадње с колегама из Истре дошло је приликом њиховог гостовања у Пули, када је тамошња, а убрзо затим и публика у Ријеци, имала прилику да ужива у поставци „Ала смо се наодмарали...” која је приказала како су се војвођански туристи некада одмарали по бањама, планинанама и Приморју...

– Гости из Истре, међу којима су биле ауторке изложбе Ивана Шарић Жиц и Тања Коцковић Заборски, те директорка Поморског и повијесног музеја Хрватског приморја Теа Перинчић провели су, по сопственим речима, четири незаборавна дана у Новом Саду – каже Милкица Поповић. – Ниједна од њих није претходно била у нашем граду па је разумљиво то што су шетње кроз центар Новог Сада, разгледање Цркве Имена Маријиног или Саборне цркве и Владичанског двора, Петроварадинске тврђаве те неких кућа у којима су током историје боравиле знамените личности, на наше гошће оставиле снажан утисак, баш као што смо и ми били одушевљени приликом посете Пули и Ријеци, тамошњим музејима и, нарочито, тржницама, које су том приликом на величанствен начин представљене на текућој изложби.

У обраћању потенцијалној публици ауторке изложбе „Тржница – трбух града”, напомињу да је одлазак на „тржницу, маркат, плацу или пијацу” део свакодневице. То је место где се, осим куповине свежег воћа, поврћа, меса и рибе, размењују рецепти, траже савети, коментаришу временске (не)прилике, актуелна привредна или политичка ситуација, али и локални догађаји, тек одгледане ТВ емисије...

Тржнице имају бројна значења, наглашавају Тања Коцковић Заборски и Ивана Шарић Жиц, од друштвеног до економског, али и туристичког, јер се пре свега ради о месту комуникације. Све тржнице у себи имају нешто универзално, мада је сваки одлазак на пијацу, дакако, индивидуалан чин. Некоме је „гушт” да напуни цегер, некоме да само разгледа, а некоме, опет, да се види с пријатељима, стекне ново искуство или „само” да у неком омиљеном кутку попије кафу...

– Градске тржнице сведоци су економског и друштвеног развоја града, показатељи прилика у којима живе његови становници – истичу ауторке. – Управо су та места идеална за успостављање веза између људи и хране путем непосредног односа с произвођачима и продавцима намирница.

Свака тржница има свој ритам, где се непрестано мењају и преплићу расположења, али и укуси и мириси. Да ли су некада као средство плаћања биле актуелне круне, динари, лире или куне, мање је важно, јер је суштина у томе да у купопродаји главну улогу игра искључиво кеш, док на картицу, када су та места у питању, може слободно да се заборави.

Занимљиви су и нови појмови, попут „еко-тржница”, чији називи гарантују да су произвођачи и трговци једни те исти људи и да не постоји посредник, у нашим крајевима познатији као накупац, између произвођача и крајњег потрошача. Исто тако, образложена је и скраћеница СЕТ, која етаблира „солидарно-еколошке тржнице”, што значи да је роба под том ознаком одгајана не само у властитом врту, да је здрава већ је и доступна свачијем yепу.

Ко је пропустио да присуствује свечаном отварању изложбе 14. септембра, има прилику да до 30. септембра осети амбијент истарске „Тржнице као трбуха града”. А како истиче Милкица Поповић, та поставка не само што је учврстила стара и успоставила нове мостове пријатељства већ је и подстакла идеју да се у догледно време и запослени у Музеју Војводине позабаве припремом сличне изложбе. Нема сумње да би „опипавање пулса” Темеринске, Рибље, Сателитске, Футошке, Детелинарске и других овдашњих пијаца, сигурно било добар увод у бројне, попут истарских, занимљиве приче.

С. Савић

„Ча ћемо данас, мила?”

„Већина нас на тржници има своју госпођу, тету, нону, шињору, плацарицу којој долазимо годинама по намирнице за наш обед, уз уверење да ће роба увек бити доброг квалитета, а да ће вага показати тачну количину. Још ако вам се продавачица обрати са: Ча ћемо данас, мила, драга, сунце, суседа... тешко ћете одолети да управо ту купите робу по коју сте пошли.”

Данас, када је ословљавање све чешће службено, комуникација ослобођена персирања толико карактеристична за тржнице, многима је важна и један је од разлога што су купци и даље верни куповини на тржници – истичу ауторке.

Дечја играоница

Поводом гостујуће изложбе „Тржница- трбух града” данас у 11 сати у  Музеју Војводине, Дунавска 35, организује се дечја играоница „Моја пијаца- три динара јаје, тако се продаје“, намењена малишанима узраста од пет до 10 година.

Деца ће разгледати поменуту изложбу, видети ред који је некад владао на пијацама, врсте пијаца, старе ваге, новац, корпе..., а потом ће правити своју тезгу и играти се пијаце - куповати и продавати. Играоницу води музејски саветник, педагог Владимира Станисављевић.