“Не љути се човече” није отишао у заборав

као и омладинских организација које промовишу дружење уз игрице.Све су посећеније вечери друштвених игара, где људи долазе из знатижеље уз препоруку својих пријатеља, било сами, било с породицом и пријатељима. На тим скуповима могу се срести и прави хобисти, упознати са светом друштвених игара, који доносе своје колекције, увек спремни да препоруче игре за будућа дружења.

С друге стране, постоје предрасуде о томе да су друштвене игре искључиво дечја забава, али се оне лако бришу већ првом посетом таквим догађајима.

Популарност тог хобија доказују и тиражи продајних игара и знатно повећана продукција, која је некад објављивала неколико десетина нових наслова годишње, док данас тај број прелази хиљаду и по.



– То је дефинитивно хоби у експанзији – закључује један од оснивача „Гејминг центра” Борис Вуковић. – Новац се у гејминг индустрији више улаже у друштвене игре него у видео-игре. Интересовање за њих је и раније постојало, само је било доста мање па се сад примећује разлика, како у свету, тако и код нас.



То је један од ретких клубова где се одржавају турнири, а интересовање је често толико велико да сви посетиоци не могу да нађу слободно место. У „Гејминг центру” Новосађани, осим бесплатне забаве, могу и купити новија издања појединих друштвених игара.– Суграђани треба да посете таква окупљања зато што је играње одлична ствар и свако је срећан у животу кад се игра. Овде се то ради с другим људима, па је самим тим социјално, а и физички здравије него да се време проводи за компјутером – наглашава Вуковић.



У појединим новосадским клубовима, осим игара, организују се и пројекције филмова које људи могу бирати гласањем на друштвеним мрежама, и то све потпуно бесплатно. Удружење љубитеља друштвених игара „Гилда играча”, мимо свакодневног дружења, четвртком организује бесплатне пројекције филмова, а посебне вечери посвећују класичним игрицама попут „Не љути се човече” или „Таблића” када, како кажу, постоји већи одзив људи.



– Људи се свакодневно сусрећу с неким друштвеним играма, свесно или не – наводи председник удружења „Гилда играча” Ненад Јеловац. – Тренутно је време такво да је омладина, више посвећена онлајн играма, прескочила тај период играња друштвених игара па се сада полако враћају да то надокнаде. Гејмери долазе овде с пријатељима да разбију монотонију која одликује компјутерске игре. Посетиоци имају приступ свим играма, а људи који воле да се играју доносе своје колекције да би сви могли да их пробају. Све до једног предмета овде је у ствари нечије.



Осим гејминг клубова, у граду постоје и омладинске организације које негују култ друштвених игара. Организација „Рилеј” пуне три године недељом од 18 часова организује дружење уз друштвене игре, а осим тога, суграђани имају прилику да се опробају у другим активностима као што су радионице гитаре, кувања, плеса или декупажа.



– Играње друштвених игара као једна од наших активности настала је пре три године  у вези с пројектом за „Егзит” па су се остале акције касније прошириле на нове радионице које тренутно нудимо суграђанима – каже члан „Рилеја” Марио Бартош.

По речима једног од пасионираних колекционара друштвених игара Бојана Пејовића, нема бољег начина да се квалитетно проведе време с другим људима него уз тај вид забаве, који је, како каже, универзалан и разноврстан.



– Најважније од свега је пробудити дете у нама јер једино оно зна да се забавља на искрен и пријатељски начин, чинећи живот лепшим и једноставнијим – додаје Пејовић.



Г. Адамов, В. Давидовић, М. Данилов

 

Популарне игрице



По речима Бојана Пејовића лака за учење, а уједно и забавна је игра асоцијација  „Диксит”, где уз помоћ креативности и прелепо илустрованих, надреалних карата великог формата играчи задају и погађају појмове које их везују за слику с карте. Треба наћи прави баланс у давању аосијација и њиховом препознавању, и тако се окитити што већим бројем поена.