Уживање у Новом Саду
<п>Љубитељима балета познато је да су ансамбли посвећени овој префињеној игри често интернационални. У Српском народном позоришту водеће улогу често су преузимали уметници углавном са Истока,</п>
што је неки логичан и природан пут кретања. Зато је својеврсно изненађење када у том ансамблу угледамо, као што је то сада случај, уметника са Запада, ком сви играчи, па и балетски, теже због много развијенијих услова за рад и напредовање. Реч је о Самјуелу Бишопу, младом балетском играчу који је до сада навећу улогу добио у представи “Ко је најмоћнији на свету!?”, која је недавно имала премијеру на сцени Српског народног позоришта. Балет је припремљен из корпуса оних који би требало да образују најмлађу публику, а Бишоп има и свој соло као Циганин у балету “дон Кихот”, док се у “Ромеу и Јулији” истиче као Тибалт.
Откуд један балетски играч из Енглеске у Српском народном позоришту?
- Пре него што сам дошао у Нови Сад, радио сам у Британији пет година. Тамо сам провео цео свој живот. У једном тренутку сам одлучио да желим потпуну промену. Пожелео сам да одем негде другде, у неку другу земљу, са другачијим језиком, другачијом културом... Пожелео сам све да променим. У то време, у мојој трупи радио је Даисаке Миура. Он је пре Енглеске радио овде, у Српском народном позоришту, и препоручио ми га је. Рекао је да ће ми се сигурно свидети позориште, да ће ми се свидети Нови Сад и Србија уопште. Послушао сам његов савет и мислим да је то најбоље што сам икада урадио. Ту сам већ две године.
Ви сте млади, одакле вам је дошла та жеља за променом, ако је ово уопште пристојно питање и одговор није исувише личан?
- Не. Али, не знам. Постало ми је помало досадно. Посебно у Енглеској. Знате, тамо нико не говори други језик осим енглеског. У Новом Саду чујем много различитих језика. Сада учим српски језик који стимулише мој мозак и, уопште, овде се осећам много више живим.
Играте у “Ромеу и Јулији”, “Дон Кихоту”...
- Да, може се рећи да уживам овде. Али, поред класичних, уживам да играм карактерне улоге, улоге са више глумачких захтева. Уживам у глуми.
Није уобичајено за балетског играча да ужива у глуми!?
- Да, то је тачно. Заправо је веома тешко постићи мешавину техничког и глумачког аспекта. Да будеш у могућности да играш и да глумиш у исто време. Али, ја стварно уживам у томе. Такође, уживам и кад играм позитивце, а уживам и кад сам негативац на сцени, “лош момак”.
Каве су ваше аспирације према савременој игри?
- У школи смо учили различите врсте плеса и савремене игре. Балет, yез балет, модеран плес, савремену игру... Али, балет је остао моја највећа љубав. Опробао сам се и у другим техникама, али сам се увек враћао балету.
Као велики љубитељ класичног балета мора да сте уживали радећи са једним правим балетским ауторитетом - Русом, ако тако могу да се изразим кад је реч о кореографу представе “Ко је најмоћнији на свету!?” Владимиру Семјоновичу Феђанину?
- Баш тако! Било је веома узбудљиво и поново бих могао да кажем да је стимулисало мој мозак. Та сарадња ми јебила веома узбудљива. Сваке вечери сам ишао у кревет крајње уморан, али имало је смисла. Увек сам налазио смисла у ономе што ме је гурало напред. Поново други језик, поново повишена концентрација... Уживао сам!
Игор Бурић