СТРИП: Преисторијски људи, трапери и Индијанци

и Душана Вукојева (1948), сценарио. После албума „Есмералда и друге приче“ изашлог 2012. године, публици се сада представљају два серијала - „Крампи“ заједнички рад Маслеyије и Вукојева настао у периоду 1981–1982. година и, као премијера, њихов до сада никада објављени „Крекер Кид“, чије су две епизоде настајале 1982. и 1983. године.

У предговору албума Сибин Славковић се присећа почетка осамдесетих прошлог века и позитивне, креативне атмосфере у „Стрипотеци“, када су  млади таленти, међу којима је био и Маслеyија, у редакцији прихватани, неговани, саветовани и усмеравани, односно од старијих и искуснијих стрип колега упућивани у тајне девете уметности. Оваква стручна, уз коју је ишла и скромна али добродошла, финансијска подршка, била је залог развоја домаћег стрипа, начин да се организовано и плански стрип сцена ствара и развија. Тај задатак који је требало испуњавати не тек пар година већ барем једну деценију, могао је резултирати јаком стрип продукцијом и бројним изграђеним ауторима. На жалост, распад државе уништио је и домаћи стрип. Све што се потом дешавало била је заслуга ентузијазма аутора и заљубљеника, док је мноштво аутора одустало од стрипа. Двадесетпет година касније резултати тадашњих напора на жалост и даље нису систематизовани а неки су, какав је случај са „Крекер Кидом“, стицајем свакојаких околности, тек сада угледали светло дана (мада, свакако, и даље има стрипова који чаме у неким фијокама).

„Крампи“ је започео као гег стрип у једном, а наставио се и у два каиша (што су форме из дневних новина), да би се развио у стрип од једне табле (познат у новинском стрипу као „недељна табла“ објављивана недељом али је касније „прешао“ и у стрип магазине). Крампи је човек из каменог доба који, сам или са другарима сликовитих имена Камени или Yамбо, упада у разне невоље и покушава да се искобеља из њих, не увек најуспешније и најспретније. Део заплета везан је за проналазак точка као битног чиниоца будуће цивилизације. Хуморни одмак резултат је несклада између јунака, што је свевремени проблем, односно чињеница да је читав свет сасвим нов, неистражен (а већ помало покварен). Вукојев је успешно разгранао причу  уводећи нове ликове,  а Маслеyијина рука је сваким каишом бивала све сигурнија.

„Крекер Кид“ је смештен у време освајања америчког запада, пре него је постао дивљи. Главни јунак ликом подсећа на Великог Блека, лута дивљином и среће проблеме: у епизоди „Плави маслачак“ бори се против насртљивих Индијанаца али и самоуверене девојке-удаваче која је навикла да буде како она хоће и никако другачије; у „Змајевој планини“ Крекер и стари трапер Бенyо, решавају тајну злата које чува змај. Серијал је превасходно хумористички интониран, са врцавим дијалозима, и варира стандарде вестерн жанра успевајући да, упркос поприлично рабљеној иконографији, остане свеж и допадљив. У томе му свесрдно помаже Маслеyијин карикатуралан цртеж („реалистичкији“ него у „Крампију“) и динамичне табле, односно њихова разиграна монтажа.

Речју „Крампи“ и „Крекер Кид“ су занатски врло коректни радови који су имали потенцијал да прерасту у релевентна дела домаћег стрипа али, на жалост, све је остало на почетним назнакама.

Илија Бакић