Синема сити - Портрет међу маскама

(селекција Планет Роцк), филмским портретом Слободана Тишме, који потписује сценаристкиња и редитељка Бранкица Драшковић.

Добитник Ниниове награде, књижевник и песник, рокер, концептуалиста и перформер, у овом се филму (само)разоткрива са још једном маском и буквално. Ходајући и причајући, Тишма представља лична митска места свог града која су инспирација и упоришне тачке његовог интимног стваралачког универзума. Ови живи делови филма, употпуњени Тишминим ауторефлексијама и ненаметљивим излагањем уметничких техника које користи, прожети су обиљем архивског материја (међу којима су и спотови и снимци са концерата Тишминих бендова “Луне” и “Ла Страде”) смислено и прецизно, у правом ритму, чинећи, од готово непомирљиво разнородних снимака, значењски и драматуршки компактну целину. Филм “Маске”, начињен с поштовањем и разумевањем, као динамични портерт уметника у сталном самопорицању, уствари трансформацији, пред публику распростире једну колико разноврсну, узбудљиву и инспиративну стваралачку биографију, толико и сам живот појединца изједначеног са уменичким делом.

У филму, поред Слободана Тишме, говоре Чеда Дрча, Саболч Толнаи, Александар Давић, Андраш Урбан, Саша Ракезић алиас Александар Зограф, Синиша Туцићи…

Приказано у “Националној класи”, играно остварење “Варвари”, сценаристе и редитеља Ивана Икића, жестока је тинејyерска драма о одрастању у такозваном реалном свету данашње Србије. Прича о дечаку Луки, на прагу пунолетства, смештена је у сликовит, експлозивним емоцијама набијен навијачки миље  провинцијског фудбалског клуба. “Варавари” су на “Синема сити” стигли већ заслужено овенчани бројним наградама на фестивалима у земљи и иностранству захаваљујући колико чврсто постављеној драми, толико и изванредном редитељском раду са младим натуршчицима и њиховим глумачким постигнућима. Несумњиви редитељски талената Икића препознајемо и у способности да у документаристичку фактуру филма “упише” стварне, живе ликове и њихова емотивна стања. У филму играју Жељко Марковић, Ненад Петровић, Јасна Ђуричић, Марина Воденичар, Марија Ракић, Лидија Поповић, Александар Питулић и Кагаи Муриитхи.

“Исцељење” (такође. у “Националној класи”), драма сценаристкиње Моње Јовић и редитеља Ивана Јовића, библијска је прича о праштању и вери. Испричана је истанчаним филмским језиком, предвидивом али функционалном драматургијом примењеном на три упечатљива лика и мноштво симбола којима су они окружени. После, за мало, предуге експозиције, која би могла да буде засебан документарни филм о свештеничком тиховању, када стигне на поље драме, појавом деде и унука друге вероисповести и њиховог посебног захтева спрам домаћина, “Исељење” добија потребан замах идући ка ефектној клуминацији и дубоко хуманој поруци садржаној у коначној одлуци и гесту свештеника. Штета што је то на филму, уз све стваралачке муке, труд и узлете, ипак, много лакше него у животу.

У филму без пуно речи маестрално своје ликове доносе Јово Максић, Радован Миљанић и Немања Јеремић.

“Исцељење” је исто, с разлогом, већ нанизало неколико награда на домаћим и фестивалима ван земље.

Владимир Црњански