Мобилност – нова реч за номадизам

јуче изговорили књижевници - домаћини дводневне Међународне конференције “Европа:меридијани у покрету” - директор Завода за културу Војводине Владимир Копицл и председница Српског ПЕН-а Вида Огњеновић. Уз опаску да ово није скуп који би да мења свет, већ би само да га испитује, као и претходних година, такође на  савремене европске теме (и дилеме).

Јучерашња медијаторка Силвиа Дражић објаснила је да се овогодишња тема просто наметнула, “ходала је нашим улицама и друмовима”. У саопштењу “Кореографије егзила: хировита размишљања”, она је нагласила: “Мобилност је нова европска, светска реч за номадизам. Глобализација је универзовала, припитомила и тако разводнила његов садржај. Мобилност је културна и друштвена пракса, модус вивенди савременог света. Отвореност, пријемчивост за Друго. Читав свет, наш је дом. Путовања научника, уметника, културних посленика, студената, спајају континенте. Али у мобилности исушен је критички одмак, непристајање, другачији поглед и пркос номадизма.”

- Да ми је неко пре 35 година, када сам почео да се бавим  књижевношћу, рекао да ћу после двехиљадите најмање трећину, а понекад и половину свог будног времена проводити гледајући у екран, вероватно бих му рекао да булазни, или, нешто одмереније, да има бујну машту. Данас је та  очигледност изгледа само још једна пролазна фаза у којој се, на срећу, комуницирање са текстом не укида - а књижевност је, пре свега, комуницирање са текстом - али поприма нове видове, као што се мења и сама књижевност, чини ми се, више формом него суштином - рекао је у беседи без наслова, а на тему положаја књиге и књижевности у информатичком добу, Михајло Пантић.

Борис Варга је свој есеј на тему “Европа, муслиманска”, започео цитирајући Орхана Памука: “За оне који, попут мене, живе на њеним границама и у опсесивном односу са њом, Европа је превасходно визија која стално мења идентитет и лице.” И закључуо да је интеграција муслимана и муслиманских држава у зону интереса ЕУ почела пре више од пола века, те да је тај процес незаустављив и поред неповољних међународних околности.

Кристијан Екер се у свом раду “Деколонизирати Европу” бавио питањем како Европа може да изађе из   своје дугогодишње културалне, етичке, политичке и економске кризе. Као прво, сматра Екер, Европа би требало да “деколонизује” саму себе од идеје да има (и да је имала) централно место у историји човечанства.

На Међународној конференцији “Европа: меридијани у покрету” у Новом Саду учествује десет еминентних књижевника и научника из Србије и региона. Данас говоре Радослав Петковић, Едвин Сугарев, Зденка Валент Белић, Марко Погачар и Велимир Костов.



Р. Лотина

Пас и ја у возу

У књижевном есеју “Како смо пали без испаљеног метка на стару фору новог почетка...”, Јелена Анђеловски је навела: “Прошле године, путујући ка Европи, пас и ја мора да смо заборавили да је у току светска миграција када смо за  Немачку кренули возом преко Будимпеште ка Минхену до Дизелдорфа, где смо се упутили. Пас Лили у мом власништву некако је успела да уђе у воз, али то не важи за Нигеријца на суседном шалтеру. У Пешти дуже траје расправа да  њему продају карту, него што траје моја да уђем у воз са псом.”