Час ослобађања
по мотивима дела Данила Киша. Вршилац дужности управника СНП-а Зоран Ђерић, заинтригиран и обрадован необичним насловом, подсетио је да је Киш “Часом анатомије” потврдио репутацију ангажованог интелектуалца, родоначелника постмодерне, претворивши одбрану од напада да је плагијатор у јединствено уметничко дело. За в.д. директора Драме СНП-а Миодрага Петровића, пак, реч је о два изазова на радост публике: Кишовом за Урбана, и Урбановом за глумачки ансамбл СНП-а. Изазове у којима су се, додао је, сви показали сјајно.
– Углавном радим представе у којима је текст иста инспирација као и свест о друштвено-политичком тренутку – почео је Урбан своје обраћање на јучерашњој конференцији за новинаре. – У раду са глумцима, увек се бавимо и собом, искуством, али не у егоистичком смислу. У “Часу анатомије”, бавили смо се односом уметника према друштвеној стварности, у којој је уметник, глумац, и грађанин, део света око њега.
Урбан се затим за тренутак осрвнуо и на стање у култури, где је тешко радити са слабо плаћеним људима, а посебно у ситуацији у којој се све више прописује каква треба да буде култура, баш као код Киша – “главни” су комесари власти и чаршија.
– Добро позориште покушава да говори истину. Ако сам отишао испред ТВ-а и дошао у позориште да видим да је све у реду, онда то није позориште – каже Урбан. – Управо национални театри не смеју да подилазе публици, нити да се баве уметношћу 19. века.
То је права брига за културу и идентитет.
Похваливши сараднике, Сузану Вуковић за рад на драматуршком обликовању представу - у оквиру којег ће поред изворника бити коришћена и “Гробница за Бориса Давидовича”, документарна грађа, те песме Шандора Петефија које је на српски преводио Киш - затим Ирену Поповић Драговић за потпуно нови, лирски приступ музици у његовим представама, Марину Сремац за костим, Жељка Пишкорића за сценографију и Андреју Кулешевић „не само за сценски покрет, него и за часове физичке културе које је увела ансамблу представе”, Урбан је истакао колективну природу стварања и обећао забавну, узбудљиву и озбиљну представу.
– Свака тоталитарна идеологија разара људскост – цитирала је Киша глумица Милица Грујичић, навевши да се у држави која не гаси новогодишње украсе форсира сјај, док људи масовно одлазе или причају, размишљају о одласку, што се дешава и њој. – Није случајно Кишова прича поново актуелна, а ми пристајемо на то.
Глумица Алису Лацко нема страх пред премијеру, док је глумица Драгиња Вогањац узбуђена због, убеђена је, значајне и ретке представе која ће ослободити неке људе и бити запамћена. Објаснила је да првенствено мисли на људе у публици, мада је јасно да је и сам процес, у ком се доста разговарало и подстицала креативност, био веома битан за глумачки ансамбл. У представи још играју: Радоје Чупић, Југослав Крајнов, Марија Меденица, Сања Ристић Крајнов, Игор Павловић, Вишња Обрадовић, Ненад Пећинар.
И. Бурић
Иза жице
Коментаришући плакат представе, редитељ Урбан је рекао да га дуго прати употребљена Кишова фотографија и да се и сам осећа помало тако, “иза жице”. Жртва је жртва, каже Урбан, а све друго је демагогија, лаж. Фотографију о којој је реч, добијена је из породичне заоставштине од Мирјане Миочиновић.