Животима плаћају авантуре испод струјне мреже

 о непромишљеним младалачким авантурама које се плаћају животима. Нема прецизних података о томе колико се годишње у Србији догоди таквих трагедија, а незванични подаци говоре да је реч о неколико.

У Србији има 1.196 километара електрофицираних пруга, а испод њихових електронапонских мрежа углавном страдају млади јер не размишљају о последицама. На мрежи железничких пруга, предочавају стручњаци, користи се једнофазни систем од 25.000 волти. То је потенцијални извор опасности за све особе које се нађу у близини.



– С обзиром на то да контактна мрежа и електроенергетска постројења вуче чине комплекс уређаја и постројења високог напона лоцирана дуж пруге и пружних постројења, она за раднике који раде на њиховом одржавању, кориснике железничких услуга и остале представљају потенцијални извор опасности – рекао је један од стручњака. – Најизразитији извор опасности је бакарни контактни вод изнад колосека, с којег се железничка возила директно преко пантографа напајају струјом.



Свако приближавање, директни или индиректни додир с неким од елемената контактне мреже доноси и опасност од струјног удара. Код струје високог напона, каква је у железничкој контактној мрежи, повреде могу настати и када се тело нађе у близини високонапонског проводника, када између њих настаје електрични лук, а нарочито при влажном времену, што значи да за струјни удар уопште није услов да особа буде у додиру с елементима контактне мреже, довољно је да се нађе у њиховој непосредној близини као што је нпр. пењање на вагон.



Зона опасности од контактне мреже дефинисана правилником у пречнику је два метра од контактног вода. Због тога треба бити опрезан и не показивати несмотрено своју храброст јер цена може бити висока, односно плаћа се животом.Постојање напона у контактној мрежи може изазвати опасне напоне у свим металним деловима дуж пруге на удаљености мањој од 65 метара од колосека (проводници нисконапонске мреже, жицоводи, цевоводи, олуци, металне ограде и слично).

Стручњаци указују на то да све металне објекте или њихове елементе који су паралелни контактној мрежи и налазе се на растојању краћем од осам метара треба уземљити јер би у противном могли постати извори опасности од електричног удара. Уколико је метална конструкција која носи контактну мрежу исправно уземљена, јачина струје која ће протећи кроз човеково тело биће мала и безопасна, а насупрот томе, ако је земљоводна веза прекинута, кроз тело човека ће протећи струја далеко веће јачине и биће смртоносна. Струјни удар од 25.000 волти је, иначе, огромне снаге. Како наводе у Железницама Србије, та струја је чак 150 пута јача од оне из кућне инсталације.



Када су у питању забране везане за кретање у непосредној близини контактне мреже, стручњаци наводе три основне и можда најважније.  Строго је забрањено пењања на носиве конструкције, забрањено је пењање на вагоне и строго је забрањено бацање било каквих предмета (камена, комада жице, ужади и сл.) на проводнике, изолаторе, делове или носеће конструкције контактне мреже.



Страдања од електричне енергије су се углавном дешавала због неовлашћеног пењања на вагоне, ношење рибарског штапа дуж пруге, приближавања различитих предмета опасној зони, рад с покретном механизацијом, усмеравањем млаза воде према жицама, бацањем ужади, жице преко проводника, обарањем дрвећа које расте у близини контактне мреже, као и услед крађа контактног проводника.



Безбедност људи који раде или се крећу уз пругу такође озбиљно угрожавају крађе важних делова железничке инфраструктуре, којих је последњих година све више. Крадљивци изазивају и кратак спој на железничкој контактној мрежи да би украли гвоздене тегове. Лопови не доводе у смртну опасност само себе већ и случајне пролазнике.



С. Х. Д.