Због здравља најчешће одлажу затвор

три и по године казне, што му је одлагано три пута, већ због истраге сумњи да је објавама на „Фејсбуку” угрозио сигурност бивше укућанке у телевизијском ријалити програму „Фарма”. 

Голубовићева актуелност, у јавности наметнута таблоидном продукцијом прича за замајавање, у којој весла између „етикета” жестоког момка с асфалта, криминалца и звезде ријалитија, прави тему и од његових молби за одлагање извршења казне. Од првог позива у априлу прошле године, после две молбе за одлагање због рођења детета, потом да би као учесник ТВ-ријалитија могао да заврши започети посао услед чијег неизвршења може настати знатна штета, почетком јануара поднео је четврту молбу, из здравствених разлога након оперативног захвата на глави.



Али, није Голубовић, наравно, ни први ни једини осуђеник који је тражио одлагање казне и коме је то више пута прихватано.

Доктор правних наука Недељко Јованчевић каже за „Дневник” да разлози за одлагање извршења казне могу бити различити, а о њима уз молбу осуђеног морају бити приложени докази.



У самом закону, како напомиње, није ограничен број молби који се може поднети нити максималан период.Најчешћи разлози због којих се тражи одлагање су здравствени или оно везани за обављање одређених послова које је осуђеник предузео да изврши и то се све веже за одређени рок.



– Кад је реч о здравственим разлозима, некој болести која је тешке природе, хронична или акутна, или је осуђени био болестан па се стање знатно погоршало, све се то мора поткрепити медицинском документацијом, и ако се након провера и вештачења утврди да због болести осуђеног нема услова да се пошаље на издржавање казне, извршење се одлаже – наглашава Јованчевић.

По његовим речима, издржавање казне се може прекинути у случају неке трајне или неизлечиве болести.



– Наравно, затворски систем је организван тако да су осуђенима обезбеђени услови за лечење, не само у затворским болницама него и у другим државним специјалнизованим медицинским установама, под одређеним условима – каже др Јованчевић. 

Ако се молба подноси из законом предвиђених разлога обављања неодложних радова, пољских и неких других, кад нема никог другог ко их може обавити, или/и због довршења одређеног започетог посла услед чијег би неизвршења могла наступити знатана материјална штета, одлагање је могуће најдуже до три месеца. Има и разлога код којих су рокови одлагања и до шест месеци. Једино здравствени разлози нису ограничени роковима.



Закон говори и да суд треба да води рачуна о томе да ли постоје услови за одлагање казне и да спречи евентуалне злоупотребе осуђеног који разним махинацијама жели да избегне издржавање казне. Председник надлежног основног суда може, дефинисано је законом, одбити молбу ако утврди да се право на молбу злоупотребљава и он ће одлучити да жалба не задржава извршење. Било би добро, сматра Јованчевић, да се у закону прецизније регулишу разлози па да судија има мањи простор за своје процене. Али, не може се, објашњава он, рећи судији да није у праву ако му је то остављено на слободу процену, кад то закон не одређује. 



Ј. Јаковљевић

Судија доноси коначну одлуку

Постоје и додатни разлози за одлагање извршења казне ако неко употреби неки ванредни правни лек, захтев за понављање поступка или за заштиту законитости. У тој процедури може се затражити да се привремено одложи извршење казне до одлуке о том правном леку и орган који одлучује о томе може донети решење у том смислу.

– Ништа ту није спекулативно. Једноставно, у зависности од тога какви су аргументи, може се без икакве велике филозофије одлучити да ли је нешто за одлагање или није – објашњава Јованчевић, и напомиње да је све у домену рада судије који процењује документацију.