Због СМС намештања 18 осуђених

приликом учествовања у појединим играма на срећу, такозваним СМС лицитацијама  Државне лутрије Србије, осудивши петоро на казне затвора, а тринаесторо на кућни затвор без електронске наногице. Свима су изречене и новчане казне.

Неправоснажном пресудом је на четири и по године затвора и новчану казну од 150.000 динара осуђен првоокривљени Предраг Бећирић, коме оптужница приписује да је „мозак преварног лицитирања“ у појединим играма на срећу, у којима су дељене новчане награде, аутомобили и станови.

Окривљеној Маријани Мијановић изречене су казне три године затвора  и 100.000 динара, док је на новчану казну у истом износу и две године затвора осуђен Огњен Петар Тодоровић.

Оптужени Милош Бандука је првостепено осуђен на 20 месеци затвора и 90.000 динара новчане казне, а Дарко Драгосављевић на казну од годину и по затвора и 80.000 динара.

На кућни затвор у трајању годину осуђени су: Марко Бандука, коме је утврђена и новчана казна од 80.000 динара, Милош Мирић, кажњен и новчано са 70.000 динара, и Бошко Ивошевић, коме је изречена и новчана казна од 60.000 динара.

По десет месеци кућног затвора и по 50.000 динара новчане казне пресуђено је Ненаду Вуковићу и Бојани Тутуновић, док су на по девет месеци кућног затвора и по 50.000 динара новчане казне осуђени Виктор Вицков и Владимир Сладић.

Осталих шесторо окривљених су неправоснажно осуђени на по шест месеци кућног затвора и новчане казне по 40.000 динара. 

Процес је покренут пре шест година, а Тужилаштво за организовани криминал сумњичи окривљене да су од септембра 2009. до фебруара 2010. године у више наврата у играма на срећу, такозваним СМС лицитацијама за најнижу понуду, „РТС лицитација”, „Гранд лицитација” и „Гранд ауто”, „супротно правилима игара на срећу, употребом техничких уређаја, утицали на исход у своју корист“. Оптужница их терети да су у томе успели „умрежавањем двадесет персоналних рачунара и око 200 мобилних телефона уређајем за прилагођавање комуникације, уз специјалан софтверски програм“.

Најмања јединствена понуда којом се, по концепцији игара на срећу, освајала награда, „израчунавана је на основу понуда послатих током игре, захваљујући функционалном рачунарском систему и софтверу, док је коришћењем великог броја СИМ картица лажно приказивано да се ради о више учесника“, тврди оптужба. То све, по наводима оптужнице, рађено је из изнајмљеног стана на Новом Беогаду.

Одбрана је незадовољна пресудом и остаје при својим аргументима којима оспорава све, од правне квалификације кривичног дела преваре које је оптуженима стављено на терет до пресуђених казни. Адвокат Небојша Милосављевић, један од бранилаца у поступку, каже за „Дневник” да ће одбрана свих окривљених уложити жалбе Апелационом суду који ће и донети коначну одлуку.

– Одбрана сматра да нема кривичног дела преваре јер за постојање тог дела мора да постоји оштећена страна – објашњава адвокат Небојша Милосављевић. У овом случају вештаци финансијске струке који су обавили вештачење, утврдили су да је Државна лутрије Србије само добила. Дакле, нема никакве штете на страни ДЛС-а и одбрана сматра да нико није оштећен. А ако нема штете, нема ни преваре. Једино би неко од учесника игара на срећу могао бити оштећен, али морао би да буде тачно означен именом и презименом и колику је штету претрпео.  

Ј. Ј.

Одузимање награда

Пресудом је наложено да се одузму све спорно освојене награде, а реч је о укупно 188 награда, што новчаних, што различитих материјалних.

Раније, на почетку истраге, међу „спорно“ освојеним наградама помињано је и пет станова и 125 путничких аутомобила, од тога десет „шкода“ различитих модела, три „фолксвагена пасат”, и 107 „фијата пунто”.