Застарео поступак против Карића; Суд: Потерница даље на снази

Карић и још петнаесторо окривљених у случају „Мобтел“ сумњичени су неправоснажном, прецизираном оптужницом, за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица од 1998. до 2005. године, на штету државе и сада бившег предузећа мобилне телефоније „Мобтел“ у сувласништву државе и компаније браће Карић.

Решење о обустављању поступка донето је 28. јануара 2016. године и у односу на Калмана Цинклера и Љиљану Карић, по наводима судског саопштења, „услед наступања застарелости кривичног гоњења за  дело злоупотребе положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234, став 2, у вези са ставом 1 Кривичног законика“.



Правници наводе да те одредебе КЗ-а дефинишу блажи облик дела злоупотребе положаја одговорног лица, којим је, у случају прибављања противправне користи у износу вишем од 450.000 динара, предвиђена казна затвора од шест месеци до пет година. 



Београдски Виши суд је, иначе, 21. априла ове године вратио оптужницу у случају „Мобтел“ и донео наредбу да Више јавно тужилаштво допуни истрагу у односу на преостале окривљене, „у циљу бољег разјашњења ствари, да би се испитала основаност оптужнице, а самим тим и постојање оправдане сумње да су окривљени учинили кривична дела која им се стављају на терет“.



По информацијама пласираним у јавности пре шест година након подизања оптужнице, Сретена и Богољуба Карића су сумњичили да су са сарадницима „извукли” око 60 милиона евра с рачуна „Мобтела”.



Оптужница против шеснаесторо окривљених први пут је поднета суду у септембру 2010, а до 2013. године, кад је прецизирана за дело злоупотребе положаја одговорног лица, није ступила на правну снагу. Одбрана је, с друге стране, негирала све оптужбе, тврдећи да су „исконструисане, злонамерне и неистините“. 



Богољуб Карић у изјавама за медије тврди да је „жртва политичког прогона бившег режима Војислава Коштунице и тадашњег министра Млађана Динкића, председника тадашње странке Г-17 плус“.

Пре него што је  покренут процес, крајем децембра 2005. године, Влада тадашњег премијера Коштунице одузела је „Мобтелу“ лиценцу за рад.



У току 2006. године, одлукама тадашњих државних органа, „Мобтел“ је трансформисан у компанију „Моби 063“ која је у јулу исте године продата на јавном тендеру за 1,513 милијарду евра норвешком „Теленору”. Европска унија је потом затражила да Србија испита дешавања око трансформисања „Мобтела“ и сврстала тај случај на списак 24 спорне приватизације, о којима су провере поверене специјалној радној групи МУП-а.



Вест да је поступак против Карића застарео, а да је и после десет година практично у истрази, ођекнула је прилично у јавности, поготово после застаревања великог броја оптужби у низу „звучних“ процеса, док огромне трошкове и одштете на крају плаћају грађани. 



Адвокат Александар Цвејић каже да је основни проблем у вези са „звучним процесима“, између осталог, и то што јавност о њима и зна и не зна.– Јавност зна само кад то одговара политичарима, где се они обрачунавају са својим стварним или замишљеним политичким противницима или, још чешће, са стварним или замишљеним финансијерима других политичких странака – наводи Цвејић.



– Што се тиче господина Богољуба Карића, он је, по свему судећи, био и једно и друго, с тим што ја не улазим у то да ли је он био основано сумњив за дело које му је стављено на терет, или није био – то, у крајњој линији, третира Тужилаштво.Он додаје да разуме да је дошло до застарелости гоњења, али да не разуме због чега јавност о томе није обавештена девет месеци.



Цвејић каже да је „у сваком случају потпуно равнодушан што је неки окривљени успео да дочека застарелост кривичног гоњења а да није допао притвора који му је по свему судећи следовао да је био ухапшен, односно да је био доступан правосуђу Србије у тренутку кад је против њега била највећа хајка“.



– Ипак, чињеница је и то да се држава није баш претерано трудила да господин Карић буде изручен. Мислим да њега нико озбиљно није тражио, нити се он озбиљно крио, и на крају се све то завршило овако како се завршило – оцењује Цвејић.    

С друге стране, кад наступи застарелост гоњења за неко дело, то аутоматски говори да је од тренутка извршења, а најчешће и од покретања процеса, прошло прилично времена.

– Не знам, међутим, да је икада ико одговарао због тога што је поступак застарео и то, мислим, у неком последњем периоду прилично неосновано. Једноставно, никога не занима, исплаћују се огромне одштете –истиче Цвејић.



Он сматра да би требало увести у праксу да се сачињава преглед података о томе колико се годишње исплаћује због неоснованог вођења поступка, времена које неко проведе под потерницом, у притвору... 

– Код нас се олако посеже за расписивањем потернице, покретањем кривичног поступка, врло лако оптужнице ступају на правну снагу, значи, нема озбиљне контроле оптужнице и зато на крају, кад дође до застарелости или до ослобађајуће пресуде, трошак сносе порески обвезници.



А ко је одговоран? Па, отприлике – нико. Једном мора да се промени то да, ако је Тужилаштво решило да гони па после изгубило, трошкови морају да се скидају с рачуна Тужилаштва. Овако су тужилаштва потпуно опуштена, не одговарају новцем с рачуна тужилаштава у случају да се поступци не заврше онако како су покренути – закључује Александар Цвејић



Ј. Јаковљевић

 

Остаје потерница по наредби Специјалног суда



Наредба Специјалног суда за издавање потернице за Богољубом Карићем у другом поступку и истрази која се тамо води, и даље је на снази, прецизира се у јучерашњем саопштењу, уз напомену да по Законику о кривичном поступку потернице расписује Министарство унутрашњих послова.

Одустало се и од Сретена Карића



Пре три месеца је, подсетимо, обустављен поступак и против Богољубовог брата, бившег генералног директора „Мобтела” Сретена Карића и бивше директорке фирме „Пост мекс“ Снежане Костић, на основу судскомедицинског вештачења којим је утврђено да су због лошег здравственог стања трајно неспособни да учествују у поступку.