За пола године 829 робијаша изашло раније

2012. године било је 600 условних отпуста, годину касније 1.082. У 2014. години било их је 1.230, а лане 1.581. У првој половини ове године забележено је 829 условних отпуста.

По нашем закону, условни отпуст може тражити осуђеник и за најтежа кривична дела, односно убица, након што издржи две трећине казне. Само педофили га не могу тражити. Да би осуђеник добио условни отпуст, мора да поднесе захтев. Након тога ванрасправно веће суда одлучује да ли ће тај захтев бити уважен или не, а из затвора суду шаљу извештај о томе како се оптужени понашао приликом издржавања казне. Та оцена садржи мишљење о поштовању правила затвора, кућног реда, извршавању радне обавезе, додатној обуци, изученом занату... Пре него што донесе одлуку, суд испитује и самог затвореника и он том приликом мора да образложи зашто сматра да треба да добије условни отпуст. Саслушава се и представник затвора, који мора и усмено да образложи владање затвореника, уз оцену да ли је постигнута ресоцијализација и да ли постоји ризици да почини ново кривично дело.

Члан Кривичног закона о условном отпусту осуђеника у Србији протеклих година знатно је пооштрен јер је раније било да се право на условни отпуст остварује након половине издржане казне, а сада је то две трећине. Додато је и то да се не може условно отпустити осуђеник који је покушао бекство из затвора. Уједно, не постоји законско ограничење за тражење условне слободе, па чак ни за дела попут тешких и свирепих убистава или организованог криминала.

Професор Правног факултета Универзитета у Београду Милан Шкулић објашњава да, уколико се процени да осуђеник који је издржавао казну затвора неће починити ново кривично дело на слободи, може му бити одобрен условни отпуст. Због тога ће, сматра, тренд већег броја условних отпуста из године у годину бити настављен.

– Ипак, тај проценат је далеко од стандрда модерних европских земаља којима тежимо – рекао је професор Шкулић. – У модерној пракси, институт условног отпуста стекао је популарност као једно од средстава које осуђенике мотивише на коректно понашање приликом издржавања казне. Условни отпуст је корисна ствар, а наша јавност то лоше схвата. У Европи се он стимулише. Идеја је да проценат условних отпуста буде већи, а не мањи.

Он подсећа на то да је за време старе Југославије више од 50 одсто отпужених добијало условни отпуст јер је то било време стабилније ситуације, када је о томе одлучивала посебна комисија. Данас, како каже, у многим европским државама проценат условног отпуста осуђеника је од 50 до 70 процената, док је у Србији око 15 одсто.

Љ. Малешевић

Легија, браћа Симовић, Марко Милићев...

Теоретски, захтев за условни отпуст након издржане две трећине казне могао би затражити и Милорад Улемек Легија, који је осуђен на 40 година затвора због учешћа у убиству премијера Србије Зорана Ђинђића 2003. године. Ту законску могућност могу затражити и вишеструке убице Милош и Александар Симовић, Бранко Берчек, Ненад Илић, шеф некадашње Државне безбедности Раде Марковић.

Марко Милићев, који је недавно правоснажно осуђен због усмрћивања Луке Јовановића, на кога је „кантрименом” налетео на Бранковом мосту у Београду, с обзиром на то да је осуђен на четири и по године, могао би, уколико добије условни отпуст, изаћи из затвора у септембру наредне године.