Времена за причу и жалбе нема, сви журе да пређу у ЕУ

 њиховој последњој станици за Европу на „балканској рути“ у великом таласу мигрантске кризе, директно преко Хоргоша упутило преко српско-мађарске границе. Роберт Лесмајстер, иначе дугогодишњи управник Центра за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи, од отварања привременог прихватног центра у Кањижи, пре 32 дана, у улози је координатора или управника.

– На ноћењу у прихватном центру остаје неколико стотина људи, између 200 и 500, зависно од тога колико брзо успеју да се упуте према мађарској граници и да пређу у Мађарску. Пролаз људи кроз прихватни центар варира, у почетку док се још није рашчуло о његовом отварању пролазило је 500 до 700, сада смо већ дошли и до цифре од преко 4.500 људи дневно, али срећна околност је што од тог броја 4.000 одмах оде, а 400 до 500 остаје да ноћи – рапортира за наш лист Лесмајстер.

Из правца Београда или југа Србије људи у избегличкој невољи пристижу до Кањиже бројним аутобусима, такси возилима и другим превозним средствима, а Роберт Лесмајстер објашњава да су неки од њих упућени или су само начули да овде на Вашаришту има нечега у привременој хуманитарној станици што не може да нашкоди, а итекако може да помогне да се окрепе пре него што наставе даље.

– Дочекујемо их на капији заједно са преводиоцем и укратко им објашњавамо да је центар привременог типа за хуманитарне потребе које могу да задовоље, пре свега санитарне, хигијенске, да могу користити тоалете и тушеве, чесме са водом за пиће и прање рубља уколико им је то потребно, па их упутимо у део комплекса са шаторима који су делом намењени породицама, а на другој страни је део намењен самцима, мушкарцима. Углавном су то људи са арапског говорног подручја и велика већина их је из Сирије. Ми овде не радимо никакву регистрацију, нити проверу докумената, јер су то све људи који су већ прошли наше тријажне станице у Прешеву, дошли до Београда, сачекали превоз и можда се опскрбили новцем који им неко шаље преко „Вестерн јуниона“, па су даље упућени на Кањижу која је једна од станица где постоји прихватни центар, али доста доста њих, претпостављамо 15 до 20 одсто директно иду за Хоргош – каже наш саговорник. 

Привремена хуманитарна станица у Кањижи намењена је искључиво за то да се људи одморе, да се уколико је потребно и залече, јер центар има лекарске екипе које ће са три дана у недељи бити проширена на свакодневни ангажман, у догледно време чак у две смене. То је договорено са Данским савезом за избеглице и Министарством здравља, како би се ангажовале локалне снаге из Дома здравља Кањижа, можда неко и са бироа за незапослене.

Поред појачања здравствене службе, очекује се и постављање већег броја контејнера са тушевима и тоалетима, и то све заједно, према мишљењу Лесмајстера, треба да допринесе што бољем здрављу избеглица, чиме се отклања могућност нарушавања стабилне епидемиолошке ситуације за локално становништво. 

– Избегава се тиме могућност појаве разних „егзотичних“ болести, које су се појављивале у појединим медијима, али треба имати у виду да је „сезона вируса“ и са мигрантима и без њих. Људи се најчешће лекарима јављају због проблема које имају због дуготрајних напора и стресова пролазећи кроз раније државе, а и кроз нашу земљу преваљују више стотина километара са променљивим временским приликама, подложнији су инфекцијама, или другим тегобама. Број оних који се обраћају за здравствене услуге, иначе, није велик и углавном се ради о повредама услед жуљева, разним уганућима, повредама табана, ногу, што је све последица дуготрајног пешачења – напомиње Лесмајстер.

У збрињавању избеглица, могућности да се пружи помоћ људима у невољи, све зависи од типа прихватног центра који се формира за прихват људи, појашњава Лесмајстер. Привремени центар у Кањижи је направљен за прихват, а не за становање људи, па је због тога постављено 27 шатора и према речима саговорника, то је оно што је договорено између Владе и локалне самоуправе општине Кањижа, да се иде на капацитет до 800 људи, с тим да у неким приликама може да се прими и нешто више, уколико су лоше временске прилике.

– Помињане цифре од 4.500 које дневно прођу, односе се на укупан број у току 24 сата, с тим да највећи број тих људи оде у току истог дана, јер просек задржавања је мањи од 12 сати. Зато на кањишком Вашаришту и јесте предвиђена таква станица где они могу да се склоне под шаторе, до скора од врућине, а сада од кише, да се залече, мало окрепе и наставе даље. Црвени крст једном дневно подели око 200 породичних пакета суве хране са флаширном водом и нешто хигијенских артикала, па им и то помаже. Имамо и неку залиху које нам достављају поједине хуманитарне организације у виду теглица са дечијом храном, дечије беби хране у праху, сапуна за ручно прање рубља, хигијенских средстава и томе слично. Доприносимо колико год можемо да им пружимо подршку да корисно употпуне време које овде проводе. Сви су углавном довољно опскрбљени новцем да и изван прихватног центра у угоститељском објекту набаве нешто за јело и освежење, тако да задовоље основне потребе.

У шаторима је у сарадњи са локалном самоуправом и овдашњим фирмама обезбеђено лед осветљење, да се људи могу сналазити у току ноћи. Има довољно утичница за струју за пуњење батерија мобилних телефона, а на подручју прихватног центра је бесплатна бежична интернет веза, тако да имају све што им је неопходно за комуникацију. Мањим групама се дозвољава да оду до Кањиже да би у некој од банака или пошти могли подићи новац, пазарити нешто од одеће, обуће и хране, али се упозоравају да се у самој вароши не задржавају више него што је неопходно да реше своје потребе, које ће им омогућити да лакше и брже крену даље.

– Немамо баш пуно времена да причамо са људима који пролазе кроз прихватни центар, да би открили шта већина од њих мисли, али у сваком случају немају пуно жалби. Сада се у ноћним сатима жале на хладноћу, па колеге које раде у поподневној и ноћној смени имају на располагању ћебад, донацију УНХЦР-а, коју можемо да поделимо и то се и ради. Све остало су уобичајена њихова питања: како да пређу границу, у ком правцу је Мађарска, у које то место треба да иду, да ли има аутобуса и како да дођу до тог Хоргоша који им је назначен на рути којом су кренули. Занима их само да што пре наставе даље у жељеном правцу и питају како да то ураде. Врло мали је број оних који се поново врате уколико из прве не успеју да пређу границу. У поређењу са бројем људи који су прошли кроз центар, то је можда мање од једног процента – сазнајемо од Лесмајстера.

Нико са сигурношћу не може да тврди шта ће се догађати после 15.септембра, када у Мађарској уз подигнуту жичану ограду која се појачава, ступа нови закон. Како ће се снаћи мигранти, да ли ће пронаћи алтернативне правце или алтернативне начине проласка кроз мађарску ограду, или ће се усмеравати ка истоку или западу, Румунији и Хрватској, што је логичан резон, за сада је у сфери претпоставки. Према мишљењу Лесмајстера, све зависи и на који начин ће се нови закон у Мађарској у пракси почети спроводити и какве ће ефекте заправо имати.

– Једно је слово на папиру, а друго живот у пракси – подсећа Лесмајстер.

Привремени прихватни центар на кањишком Вашаришту у почетку није био планиран да остане у зимском периоду, али хладнији дани су пристигли. Шатори из донације Руске Федерације из Руско-српског хуманитарног центра из Ниша, постављени у кањишком центру, за зимско време, са поставом и предвиђеном могућношћу за загревање одговарајућим пећкама, а које су на располагању у магацину. Лесмајстер вели да није предвиђано да се пећке користити у току зиме, али да се никад не зна, у ванредној ситуацији или уколико се не пронађу алтернативни видови смештаја, онда ће можда једно време руски шатори послужити за смештај избеглица у хладнијем периоду, све зависи шта ће се у наредним месецима дешавати у мигрантској кризи.

– Држава интензивно ради на томе да се пронађу други смештајни капацитети и у суседним општинама, што значи да неће бити препуштено да се људи само гомилају у Кањижи и Суботици – наглашава Лесмајстер. – Спремиће се резервне варијанте тако да од зимског периода не треба правити неку фаму, нити тајну. Оно што преко наших преводилаца чујем од избеглица, те људе неће у Србији задржати никаква ограда. Кажу да су нису yабе дошли довде, да би одустали и да би их некаква ограда зауставила. Намерни су и одлучни да одлазак у Западну Европу, а највећи део Сиријаца жели баш у Немачку, да то учине по сваку цену. Можда ће се неко дуже задржати на том путу док не савлада све препреке, али су намерни да продуже даље и није им намера да остају у Србији.

Милорад Митровић