Војни барут односи животе
Претходна несрећа у наменској индустрији догодила се 15. маја 2015. године у ваљевском „Крушику”, где је у експлозији детонаторске каписле повређено седам радника. У тој фабрици је 6. новембра 2014. године погинуо пословођа, пошто га је у груди погодио 18 килограма тежак челични откивак, који је излетео из пресе.
Троје радника „Крушика” повређено је у експлозији 13. децембра 2013. године приликом испитивања противоклопних ракета „бумбар”.
У чачанској „Слободи”, две раднице су 1. јула 2013. године повређене у експлозији, која се догодила у погону пиротехнике.
Један радник је повређен услед експлозије на преси за производњу ракетних горива у фабрици „Милан Благојевић” у Лучанима, 25. јуна 2012. године. У истој фабрици, један радник је повређен у мањем пожару 21. септембра 2011. године.
Низ експлозија догодио се у чачанској ‘’Слободи’’ 27. децембра 2010. године. Нико није повређен, а причињена је огромна материјална штета.
Два радника ваљевског „Крушика” лакше су повређена у слабијој детонацији 10. маја 2010. године.
У „Слободи” у Чачку се 12. јануара 2010. године догодила експлозија у погону пиротехнике, у којој је једна радница повредила шаку.
Једна од најтежих несрећа у војним фабрикама у Србији догодила се 4. септембра 2009. године у фабрици муниције ‘’Први партизан’’ у Ужицу. Од последица четири снажне везане експлозије у барутном одељењу погинуло је седам радника, а петнаест је лакше повређено.
У експлозији 6. августа 2008. године, у фабрици за производњу експлозива и пиротехнике корпорације „Трајал” лакше је повређено седам радника те фабрике. Експлозија је причинила велику материјалну штету.
Око 40 радника, полицајаца и ватрогасаца се отровало или опекло 6. априла 2008. године, након експлозије пет буради с диметоатом у АД „Галеника–Фитофармација” у Земуну.
Велика материјална штета била је последица пожара у фабрици скроба у Панчеву, када је експлодирао филтер за сушење. У тој несрећи није било повређених.
У Лештанима је 3. новембра 2008. године троје људи тешко повређено у фабрици за производњу ракетних горива, када је експлодирала смеса за пуњење противградних ракета.
Велики пожар је избио 8. децембра 2008. у лозничкој „Вискози”. Није било повређених, али је концентрација сумпор-диоксида у Лозници била изузетно повећана.
Око 3.500 тона муниције у војном складишту касарне ’7. јул’ у непосредној близини Параћина експлодирало је 19. октобра 2006. године. Повређене су 22 особе.
Три радника су погинула, а три су повређена у експлозији у ’Првој искри’ у Баричу 29. маја 2006.
Такође, троје радника је погинуло, а седам је повређено када је избио пожар у фабрици ’Милан Благојевић’ 3. децембра 1997. године.
Двоје људи је погинуло 21. јуна 1996. године у пожару у фабрици ’Прва искра’ у Баричу.
Тешка несрећа се догодила 23. јуна 1995. године – у земунској фабрици хемијских производа „Грмеч” 23. јуна 1995. године. У експлозији је погинуло 11, а повређено девет радника.
Није Србија једина у којој се дешавају несреће у војниној индустрији. Такве се трагдије, на жаност. дешавају, широпм света. Сједињене Америчке Државе су, на пример, протеклих година, имале низ експлозија. У Чешкој се такође десила несрећа у којој је седморо настрадало и четворо погинуло. Ризик у таквим фабрикама се не може избећи, једино смањити. Узроци несрећа у Србији нису нарочита тајна. Већином су се дешавале због људског фактора, радно-екстензивног карактера производње у индустрији која покушава да надокнади заостатак у којем се нашла због бомбардовања 1999. године, пре чега такође није била у пуном капацитету.
М. Бозокин