Воде се 24 истраге против 89 осумњичених

 прошлог века, пред правосудним органима Србије представљају један од најважнијих корака у процесу помирења, развоја добросуседских односа и трајног мира у региону бивше Југославије. Ефикасна суђења за ратне злочине су, наводи се у том акту, и предуслов пуне демократизације друштва кроз афирмацију владавине права и поштовање принципа хуманитарног права.

Србија ће и у наредне четири године наставити да чини све што је у њеној моћи да сви тешки, масовни и системски вршени ратни злочини буду истражени, а учиниоци кажњени у складу с међународним стандардима, без обзира на националну, етничку и верску припадност или статус учиниоца и жртве, као и да промовише политику помирења, толеранције, регионалне сарадње и добросуседских односа.

У протеклих 12 година није било јасне стратегије нити дефинисаних критеријума који би одредили приоритете у процесуирању ратних злочина. Због тога се дешавало да се већ ограничени капацитети Тужилаштва за ратне злочине користе за процесуирање предмета с лакшом кривичноправном последицом, а да истовремено није било предмета против високопозиционираних учинилаца.

Тужилаштво за ратне злочине Србије је, од свог оснивања, оптужило 175 лица. У укупно 38 предмета који су до данас правоснажно окончани, изречена је пресуда за 101 лице, од чега је 68 осуђено, а 33 ослобођено. Још осам првостепених пресуда је у поступку жалби – у тим првостепеним пресудама 17 лица је осуђено, а 14 ослобођено. У току је 12 првостепених суђења против 43 оптужена. Воде се и 24 истраге против 89 осумњичених, као и већи број предистражних поступака.

У Нацрту тог документа истиче се да се у последњих неколико година примећује све мањи број оптужница у предметима ратних злочина у односу на претходни период. У извештајима релевантних институција износе се подаци да је већина оптужница у последње три године добијена међународном сарадњом па је самим тим број оптужница након истраге спроведене у Србији још мањи у односу на укупан број. Такође, све већи број предмета односи се на догађаје с мањом кривичноправном последицом, мањим бројем оптужених, односно жртава, или на изоловане догађаје, у односу на раније процесуиране предмете ратних злочина или предмете пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију. Најзад, у знатном је порасту број ослобађајућих пресуда пред првостепеним судом и укидајућих пред другостепеним судом.

Архивска база коју користи Служба за откривање ратних злочина представља, оцењује се у Нацрту, солидну основу за формирање свеобухватне базе података која би садржала податке о свим масовним ратним злочинима извршеним током сукоба на територији бивше Југославије. Значајан проблем представља чињеница да због недостатка новца у последњих неколико година није било могуће одговарајуће одржавање и унапређење те базе, као и даља обука њених постојећих и нових корисника.

Не постоји ни прецизна евиденција предмета потенцијалних ратних злочина који се налазе у тужилаштвима опште надлежности. Додатни проблем је и незадовољавајући ниво регионалне сарадње по питању размене информација које би помогле да се избегне да одређени озбиљни предмети ратних злочина не буду процесуирани ни од једног тужилаштва из региона.

Љ. Малешевић

Само у Србији највише оптужених сународника

Од 178 оптужених за ратне злочине у Србији, двоје су Бошњаци, двоје Хрвати, 21 етнички Албанац, од којих је 17 недавно ослобођено, и 153 Срба.

Суд за ратне злочине БиХ до сада је потврдио оптужнице против 471 лица у предметима који се односе на кривична дела ратних злочина, а од тога броја 273 лица је српске националности, што чини 57,2 одсто од укупног броја оптужених, док је број Бошњака и Хрвата далеко мањи – 204. Хрватска је оптужила чак 3.446 лица, од чега је 2.999 Срба оптужено у одсуству.

Живот изгубило 130.000 људи

По подацима Међународног комитета Црвеног крста из октобра прошле године, у оружаним сукобима у бившој СФРЈ живот је изгубило више од 130.000 особа, међу којима је већина цивила. За више од 10.755 особа се још увек трага. Осим намерног убијања цивила, у тим сукобима регистровани су бројни случајеви присилног расељавања цивилног становништва, противправног затварања, мучења, сексуалног насиља, нечовечног поступања, као и пљачке и уништавање привредних добара, културних и верских објеката у великим размерама. Ратне злочине чиниле су све зараћене стране.