Вештак: С аспекта хирургије није било пропуста

у случају петоро лекара београдског Клиничког центра, осумњичених за неадекватно лечење Љиљане Арамбашић (18) у фебруару 2002. године, преминуле, како је утвређено, од последица упале слепог црева.

По чињеницама из поступка, девојка се 15. фебруара 2002. године јавила у београдски Ургентни центар због јаких болова у стомаку, а дежурни хирург је проценио да су њене здравствене тегобе гинеколошке природе па је примљена на Гинеколошко-акушерску клинику (ГАК). Из ГАК-а су Љиљану, пошто је готово непрестано вриштала, упутили у Институт за психијатријске болести „Лаза Лазаревић“, где су лекари одмах закључили да није пацијент за њих и упутили је поново у Ургентни центар. Због високе температуре, девојка, међутим, није хоспитализована у Ургентном центру, већ је упућена у Институт за инфективне и тропске болести, где је 21. фебруара 2002. примљена у коми и исте ноћи је преминула.

Вештаци су јуче навели да болест упале „црвуљка“ или, народски речено, слепог црева, у узнапредовалој фази кад се деси разливање гнојног садржаја по трбуху, доводи до упале трбушне марамице, а препознаје се као затезање мишића предњег трбушног зида у целости, док је у почетном стадијуму процес локализован у непосредној близини црвуљка и препознаје се као затезање мишића трбушног зида у тој регији.

– У конкретном случају, с обзиром на то да је дошло до пуцања слепог црева, постојало је и локално и дифузно затезање мишића трбушног зида – навео је члан комисије вештака која је обавила судскомедицинско вештачење професор др Радован Цвијановић. – Особа којој пукне црвуљак – слепо црево, може да вришти од болова, запомаже, савија ноге у коленима привученим ка трбуху, презнојава се, бледа је. Несумњиво је да умирање од те болести траје неколико дана и да је пацијент у стању фрустрације. Ако слепо црево пукне, а не лечи се, стање фрустрације, ток болести може да  иде ка завршној фази различитом брзином, у зависности од евентуално друге болести. 

Адвокат Владимир Петровић, један од бранилаца у процесу, указао је на то да је пацијенткиња по јављању у београдски Клинички центар прво примљена на гинекологију, а потом на неуропсихијатију па је питао вештака да ли симптоматологија упале слепог црева, по правилима струке, треба да буде позната и лекарима тих дисциплина.

– Треба – рекао је др Цвијановић. 

Професор је потврдно одговорио и на питање адвоката да ли особа којој пукне слепо црево реагује на начин као што је то било у случају покојне девојке.

– Да. Клиничка слика иде како сам описао – казао је др Цвијановић, и додао да први преглед пацијента не мора да указује на постојање тог обољења, али да развој болести и праћење клиничке слике може упутити на такву сумњу.

По речима вештака, у поступању окривљеног др Александра Радовића, „с аспекта хирургије није било пропуста“. На питање о дејству антибиотика које је девојка добијала током лечења на гинекологији, др Цвијановић је навео да антибиотиска терапија код упале слепог црева не може зауставити напредовање болести.

– Немењање клиничке слике и поред датих атибиотика знак је да нема дејства и потребно је даље консултовање, предузети нове мере, нешто друго – истакао је професор Цвијановић.

Професор др Димитрије Сегеди, који је такође јуче сведочио, рекао је да се „у случају запљенских обољења у малој карлици прописује терапија на 48 сати, а ако нема ефекта или се стање пацијента погоршава, терапија треба да се допуњује или мења“.

Ј.  Ј.