Вештаци утврдили штету од двадесетак милиона долара

којим је утврђена тадашња вредност имовине тог концерна. Током истражног поступка урађено је економско-финансијско вештачење којим је утврђено да је вредност предузећа „Сартид“ а. д. у време поступка продаје 2002. и 2003. године износила најмање 40 милиона долара, наведено је у једној званичној информацији Тужилаштва о тој истрази, сазнаје „Дневник“.

Под лупом истраге нашле су се све околности, почев од преношења месне надлежности стечаја „Сартида“ и његових шест зависних предузећа с Трговинског суда у Пожаревцу на Трговински суд у Београду, до чина продаје. Истражни органи сумњају да је концерн, на споран начин, у поступку стечаја ослобођен свих дугова који су, по утврђеним чињеницама, у време увођења стечаја износили најмање 1,7 милијарду долара, од чега су српске банке потраживале око 1,2 милијарду, а при томе већина поверилаца имала је средства обезбеђења за своје потраживање у виду хипотека и залога на непокретној и покретној имовини „Сартида“. Под лупом су и околности у вези са чињеницом да је, након тога, „Сартид“ продат по 23 милиона долара купцу „Ју -Ес стил“. Поступак продаје је спроведен у току стечаја, а сумња се да притом, „није обављена процена вредности имовине ’Сартида’, испитује се да ли су разматране друге понуде за куповину предузећа, да ли се о евентуалној купопродаји ’Сартида’ преговарало с другим заинтересованим компанијама“. Истражни органи сматрају да постоји сумња да је „Сартид“ „продат по цени 17 милиона долара нижој од најниже процењене вредности предузећа у време закључења уговора“.

Истрага би требало да расветли разлоге преношења месне надлежности стечаја „Сартида“ на Трговински суд у Београду, затим ко је одговоран за доношење решења којим се одобрава брисање средстава обезбеђења потраживања пословних банака, тада највећих поверилаца „Сартида“, Инвест банке и Београдске банке, која су на тај начин постала ненаплатива.

У вези с одређеним дешавањима 2002-2003. године у поступку стечаја и приватизације „Сартида“, Тужилаштво за организовани криминал је у првој половини 2013. покренуло истражни поступак којим су обухваћени Немања Колесар, који је пре деценије и по био помоћник генералног секретара Владе Србије задужен за праћење покретања и спровођење стечаја у „Сартиду“, тадашњи стечајни управник „Сартида“ Бранислав Игњатовић и судија и бивши председник Трговинског суда у Београду Горан Кљајевић.

Бивши судија Кљајевић сумњичи се да је у својству председника стечајног већа у поступку стечаја пословних банака које су биле највећи повериоци „Сартида“, донео решење којим је одобрено брисање средстава обезбеђења потраживања установљених у корист Инвест банке и Београдске банке. Бившем стечајном управнику „Сартида“ Браниславу Игњатовићу приписују сумње да је на његову иницијативу стечајно веће донело одлуку и одобрило продају предузећа „Сартид“ купцу „Ју-Ес стил“, након чега је стечајни управник 31. марта 2003. закључио уговор о продаји по 23 милиона долара, наводно, без извршене одговарајуће процене вредности „Сартида“.

По информацијама о том процесу, Колесара, у својству помоћника генералног секретара Владе који је био задужен за праћење покретања и спровођења стечаја у предузећу „Сартид“, сумњиче да је заједно с тадашњим председником Трговинског суда у Београду, како се наводи, „креирао начин продаје ’Сартида’, а касније и реализацију те продаје“. На терет им је стављено кривично дело злоупотребе службеног положаја.

Није познато да ли је материјал који је досад прикупљен у истрази довољан да Тужилаштво донесе одлуку о томе има ли основа за евентуално даље вођење поступка против осумњичених.

Савет за борбу против корупције, који се такође бавио случајем „Сартид“, у свом извештају је навео да је „’Сартид’ са шест повезаних предузећа, продат из стечаја као правно лице, без терета, непосредном погодбом, америчкој компанији ’Ју-Ес стил – Балкан’ за 23 милиона долара, а огромни дугови ’Сартида’ су пренети на државу“.

Подсећања ради, поменимо да су почетком 2012. године, због економске кризе, Американци напустили „Сартид“, а преузела га је Влада Србије за један долар.

Ј. Јаковљевић