Улемек: Процес политички, започет у сврху Тадићеве предизборне кампање

као и петорица бивших припадника сада расформираног ЈСО-а, негирали су оптужбе којима их, због изласка те јединице на улицу у новембру 2001. године, Тужилаштво терети за оружану побуну.

Због промене председника трочланог судског већа Специјалног суда, суђење је јуче почело изнова, од читања оптужнице и уводних излагања Тужилаштва и одбране која тврди, с друге стране, да је „догађај из новембра 2001. био протест“.

Улемек је, одбацујући оптужбе, указао на то да је од догађаја до септембра  2011, кад је покренута истрага, протекла чак деценија.

– То је политички процес започет у сврху предизборне кампање Бориса Тадића, да се у причу увуче друга политичка гарнитура, али то је одбачено – казао је Улемек.

Првооптужени је напоменуо и да се следећег месеца навршава шест година од почетка истраге и петнаест година од догађаја, а да је поступак на почетку.

– Тужилаштво је то окарактерисало као једно од најтежих кривичних дела у правном систему, наводи да је ЈСО онемогућио Влади остваривање уставних активности, изручење хашких оптуженика и борбу против организованог криминала. То нема везе с реалношћу – нагласио је Улемек. 

Остали оптужни су такође све негирали и одбацили кривицу, тврдећи да је „оптужница неоснована и да је разумеју само језички“.

Пре тога, Тужилаштво је у уводном излагању истакло да „остаје при својим наводима: да је догађај био оружана побуна, а да су је организовали Милорад Улемек и Душан Спасојевић с циљем да се угрози уставно уређење и изазове криза и пад Владе“.

Заменик тужиоца је предочио наводе оптужнице да је „ЈСО од 9. до 17. новембра 2001. године отказао послушност МУП-у и ДБ-у, да је ЈСО из свог центра у Кули изашао на ауто-пут у оклопним возилима, демонстрирајући силу и моћ, те да су упутили захтев за смене тадашњег министра полиције Душана Михајловића, начелника РДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића“.

– Тужилаштво ће доказати да је Улемек, иако је у то време био пензионисан, имао фактичку власт и неограничен утицај у ЈСО-у – речено је, између осталог, у уводном излагању оптужбе. 

Одбрана тврди да је догађај „миран протест којим су припадници ЈСО-а исказали незадовољство јер су 8. новембра 2001. године, због обмана тадашњег врха РДБ-а, у незнању учествовали у акцији хапшења хашких оптуженика браће Бановић, иако је раније власт обећала да ЈСО неће бити ангажован на хапшењу лица с хашких потрница, док се не донесе закон о сарадњи с Хашким трибуналом“.

Изнет је велики број доказних предлога одбране, међу којима да се испитају сведоци: Чедомир Јовановић, у то време шеф посланичке групе владајуће Коалиције ДОС, бивши министар полиције Душан Михајловић и некадашњи челници ДБ-а Горан Петровић и Зоран Мијатовић. Одбрана такође тражи да се ти сведоци суоче међусобно, а поједини и са сведоцима Дејаном Миленковићем Багзијем и Љубишом Бухом Чуметом. 

Суд ће накнадно одлучити о тим доказним предлозима, након што се о њима изјасни Тужилаштво.

Судским поступком су обухваћени и Веселин Лечић, Мића Петраковић, Драгослав Крсмановић, Владимир Потић и Драгиша Радић.

Наставак суђења заказан је за 25. октобар. 

Тројица окривљених на челним местима у оптужници за побуну ЈСО-а Милорад Улемек, Звездан Јовановић и Душко Маричић издржавају казне затвора од по 40 година, на које су осуђени у различитим поступцима. Улемек је у процесу за атентат на премијера Зорана Ђинђића осуђен по оптужбама за организовање, а Звездан Јовановић као извршилац атентата.  Оптужени Душко Маричић је раније правоснажно осуђен у случајевима „Будва–Стамбилић“ и „Ибарска магистрала”, а Улемек је осуђен и у тим процесима. 

Ј. Јаковљевић

Раздвојен поступак против Миће Петраковића

Судско веће је привремено раздвојило поступак против окривљеног Миће Петраковића који оправдао јучерашњи недолазак на суђење. У допису суду, Петраковић је објаснио да је запослен у иностранству и да није могао да добије слободне дане.