Ухапшеном Панчевцу притвор од месец дана

 код Бенковца. Њему је, како је саопштио „Веритас”, одређен притвор под сумњом да је починио ратни злочин над цивилним становништвом у току деведесетих година прошлог века на подручју северне Далмације.

У саопштењу „Веритаса” се наводи да на дан 31. марта 2013. Младеново име није било на списку Државног тужилаштва, на којем је тада било 1.577 имена, па га је то охрабрило да одлази у Хрватску.Иначе, Младен поседује држављанство и Србије и Хрватске. У току рата био је ангажован у неким територијалним јединицама у Смиљчићу и околини.



Његов бранилац Лука Шушак је рекао да је он својој родбини долазио у посету већ двадесетак пута и да му се ништа није догодило

На основу међународних потерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм света до сада је ухапшено 159 Срба, од којих су 54 екстрадирана у Хрватску. Од екстрадираних, до сада је против двадесеторице поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дела ратног злочина у оружану побуну, што има за последицу губитак обештећења за време проведено у притвору.



Незванични подаци говора да је између 1.200 и 1.500 грађана Србије и даље на хрватским потерницама за ратне злочине, а тај број свакодневно расте. У току прошле и ове године, по подацима „Веритаса”, листа Срба за којима Хрватска трага увећана је за више десетина нових имена.Хрватски судови у последње две године готово свакодневно отварају нове истраге за ратне злочине јер та кривична дела никад не застаревају.

Осумњичени се позива да се одазове суду, а уколико то не учини, за њим се најпре расписује локална потрага. Уколико осумњичени не буде нађен у Хрватској, њихов биро Интерпола расписује за њим међународну потерницу. На тај начин списак тражених Срба стално расте.



И док хрватски биро Интерпола убрзано додаје нове људе на листу најтраженијих бегунаца, за људима против којих су поступци обустављени потернице се спорије или никако не повлаче. Због тога Срби из Хрватске имају много разлога за опрез ако одлуче да крену у ту државу, али и било где у иностранство.



Председник Документационо-информативног центра „Веритас” у Београду Саво Штрбац истиче да због сумње да су починили ратне злочине, Хрватска трага за Србима у свим зонама Интерпола.– Сваки држављанин Србије који посумња да би се могао наћи на листи тражених треба да провери да ли је његово име на последњем списку који је доставила Хрватска, објављеном на веб-сајту Министарства правде или на нашем сајту – каже Саво Штрбац.

Додаје да ће Хрватска ускоро доставити нови списак Срба тражених због ратних злочина, за који влада велико интересовање.



– Масовна производња истрага, оптужница и пресуда у одсуству има за циљ спречавање повратка Срба Крајишника – каже један од оптужених. – Запрепашћујући је ниво бахатости и ароганције у тим фабрикатима. Истина и докази нису битни, битна је само чињеница да су то документи једне државе, за које се очекује да их друге државе уваже као валидне, правно засноване.



Он зна да је на листи и зато не путује нигде ван граница Србије. Да ли ће неко за ким је Хрватска расписала Интерполову потерницу бити задржан на граници или неће, никада се не зна. Било је много случајева да људи без проблема путују годинама, верујући да су хрватске потернице мртво слово на папиру, али и да задржавање зависи од расположења полицајца на граничном прелазу, као и од добре воље преподневне или поподневне смене.



Н. С. Х.