Убиство старих због 10.000 динара сурова стварност

и то само зато што му нису дали 10.000 динара. Десетак дана пре тога, у Бајиној Башти двадесетшестогодишњи Бранко Н. терети се да је са седам убода ножем избо Милку Сабо, своју баку по мајци, која га је отхранила. Претпоствља се да је унук био пијан и да је од бабе тражио новац.

Од почетка године десило се неколико убистава у којима је мотив био новац, и по правилу се радило о малој своти за коју су људи убијани. Криминолог Златко Николић објашњава за „Дневник” да данас људски живот не да је јефтин, већ га многе младе особе сматрају безвреданим и због тога тако олако потежу ножеве, секире, пиштоље на старије.

– Живот је данас постао безвредан јер много сиромашних и зависних лута около – каже Николић. – Они су одрасли и формирани „без душе” и без емпатије за друге. Немају осећај ни према неком свом, па ни према баби, деди, родитељима. Отимају ланчиће и торбице од старијих жена и особа на улици. Имају логику да, што је немоћније, то је погодније за жртву. Треба очекивати да ће нове генерације бити све окрутније и бездушније. Забранили смо родитељима било каква права над децом, а деци смо дали сва права из хуманих разлога. Забранили смо наставницима у школи да их васпитавају па сада они бију, па и убијају, родитеље, бабе, деде, тетке, наставнике.

Нашег саворника не изненађује ни велики број породичних трагедија које су забележене од почетка године јер су и оне последице распада система вредности и поштовања онога што би морало бити свето, а то свакако јесте породица.

– Прво се дезорганизовала држава јер су многи остали без посла. Породице су остале на улици, уведено је нехумано радно време и настојање родитеља да раде било шта да би добили који динар. Немају времена једни за друге, нема комуникације у породици. Деца су препуштена друштвеним мрежама и васпитају их други уместо оних који би требало. У ситуацији дезоријентације друштвене средине, изгубили смо основе за морал, а када нема морала, то значи да нема ни страхова ни ограда – објашњава Николић.

Од почетка године догодило се и неколико породичних убистава чији су мотиви били љубомора. Иза убистава, а често и самоубистава, остала су деца, која, по Николићевим речима, у нападу љубоморе нису препрека да се злочин почини. Он додаје да убистава из љубоморе има у свим деловима света и да то није нешто што је наша специфичност, нити нешто што се само овде у последње време догађа.

– Сви желе да буду прихваћени, односно допадљиви, и нема ниједног криминалца с којим сам радио а да својој деци није желео да такође  буду лепа, паметна, допадљива. То они желе и за себе, а када им то не успева, када не могу то да буду, свој гнев усмеравају ка другима. Љубомора је природна појава: кад неко воли, он заправо воли себе, а онај кога наводно воли безгранично и до бесвести, огледало је које му показује какав је. Кад то огледало покаже да баш није онако како он мисли, онда та друга страна страда – објашњава Николић.

По његовим речима, убијање из љубоморе и страсти је заправо с јаким печатом деструкције објекта ометања, па је често жртва избодена с двадесетак убода, чак је и био случај с 56, испале читав шаржер у њу или је раскомадају до непрепознатљивости.

– У 60 одсто случајева таква јарост и суровост се завршава самоубиством, али има и оних који су нарциси и који себе воле највише и неће да се убију чак ни кад почине убиство особе коју су наводно највише волели – вели Николић.

Љ. Малешевић

Опасности од жуте минуте

На питање да ли је љубомора осећање јаче од љубави према деци која ће остатити без једног или оба родитеља, наш саговорник одговара да је можда и боље што убице, односно самоубице, у тренутку жуте минуте не размишљају о деци јер би у супротном могли и њих одвести у смрт.

– Када већ убијају из љубоморе или страсти, боље је да не размишљају о потомцима јер када размишљају, са собом у смрт воде и децу. Ради се о душевним поремећајима, видљивим или невидљивим. Када би тај егозим и жута минута могли бити прескочени тог тренутка, не би се поновили, али нема повратка и резултира убиством па и самоубиством – каже Златко Николић.