У Србији ради Национална служба за подршку жртвама кривичних дела

и да обезбеди ефикаснији и правичнији поступак, изјавио је данас заменик Републичког јавног тужиоца Горан Илић.

Он је истакао да та служба, односно мрежа има велики број јединица, те да су организационе јединице те службе успостављене при сваком Вишем јавном тужилаштву, Тужилаштву за организовани криминал и Првом основном јавном тужилаштву у Београду.

“Њихов задатак је да обавештавају оштећене сведоке о свим релевантним чињеницама везаним за конкретни кривични поступак, о њиховим правима у поступку, да пруже подршку жртвама и да обезбеде ефикаснији и правичнији поступак, имајући у виду пре свега улогу оштећеног и сведока у кривичном поступку”, рекао је Илић на обележавању Европског дана жртава кривичних дела.

Важно је, наглашава Илић, да се следе општа упутства Републичког јавног тужиоца (РЈТ), у коме су детаљно разрађени елементи поступања људи који су ангажовани у службама за подршку жртвама и сведоцима.

“Морам да кажем да је ово један од првих корака у Србији у правцу побољшања положаја оштећених и жртава у кривичном поступку, то је веома важно, имајући у виду да се нама догодио Закон о кривичном поступку из 2011, који по општем уверењу стручне јавности погоршава положај оштећених у кривичном поступку”, сматра Илић.

Према његовим речима, Тужилаштво је Националном службом за подршку и информисање жртава и сведока у кривичном поступку показало осетљивост за проблеме жртава, међутим, поновио је своје уверење да Закон о кривичном поступку у једној мери нема довољно сензибилитета за положај и уопште потребе жртава.

"Подсетићу вас да је битно сужено право оштећеном на преузимање кривичног гоњења, да оштећени није више субјект закључења споразума о признању кривичног дела, иако се изјашњава о висини имовинско- правног захтева, он се не појављује као учесник у поступку одлагања кривичног гоњења и све то положај оштећеног чини неповољнијијим у односу на раније законике о кривичном поступку", каже Илић.

Последњи законик, сматра заменик РЈТ, зауставља послератни тренд проширивања права оштећених и додаје да је све ствар нормативног оквира, а то је изван могућности надлежности ЈТ.

"Оно што је било у нашој моћи овим кораком смо предузели, препознали смо потребу сарадње Тужилаштва са сведоцима и оштећенима, то је корак у правом смеру и хвала ОЕБС-у који је дао важну подршку овом пројекту, као и амбасади Холандије, која је експертском подршком омогућила да опште обавезно упутство РЈТ угледа светло дана", рекао је Илић.

Амбасадор Холандије Хендрик ван ден Дол рекао је да Србија може да рачуна на пуну подршку Холандије како би се судски систем побољшао, те да његова земља подржава институционализацију тих служби у Србији и њихово установљавање у целој земљи, како би се креирао свеобухватан систем подршке жртвама.

Шеф Мисије ОЕБС Андреа Оризио каже да је ОЕБС у Србији да помогне у реформама које се спроводе, како би наша земља до краја искористила изузетан људски капитал и обезбедила своје место које јој припада у Европи.

Обележавање Европског дана жртава кривичних дела ове године организује се по 27. пут широм Европе, а, према расположивим подацима, сваке године 75 милиона људи у ЕУ постају жртве злочина, а посебно је забрињавајуће да међу жртвама кривичних дела са елементима насиља има све више жена и деце.

(Танјуг)