У понедељак првостепена пресуда Мирославу Мишковићу

 по оптужбама за наводно оштећење предузећа за путеве након што их је приватизовала „Нибенс група“ Мила Ђурашковића и за помагање саветима свом сину Марку Мишковићу у пореској утаји.

Пре два и по месеца, Мишковић, млађи, као власник фирме „Мера инвест“, осуђен је неправоснажно у Специјалном суду на три и по године затвора и новчану казну од осам милиона динара по оптужби за пореску утају приликом купопродаје акција ПЗП “Ниш“, док је као и Мило Ђурашковић и још седморо окривљених ослобођен оптужби за оштећење „путарских фирми“,.  Тада није пресуђено Мирославу Мишковићу јер је крајем прошле године, због болести, поступак у односу на њега раздвојен.



У финалу суђења, крајем прошлог месеца, Тужилаштво је  предложило суду да Мирослав Мишковић буде оглашен кривим по обе тачке оптужнице, и осуђен на 12 година затвора, а одбрана је тражила ослобађајућу пресуду тврдећи да су оптужбе „неистините, бесмислене и без иједног доказа“.

Мишковић је у завршној речи поновио своје наводе да је „невин, да није починио никакво кривично дело и да га оптужбе вређају“. Истичући да његова компанија „Делта“ никад није имала грешке у пословању и да је њен саветник за порески систем америчка фирма “КПМГ”, једна од најпознатијих у тој области, Мишковић је казао да је „скандалозно што га сумњиче да је свог сина саветовао да крши закон“.



На почетку суђења 15. новембра 2013.године, Мишковић је у одбрани навео да никада ништа није урадио на штету државе ради користи „Делти“, а да никада није ни  радио с државом нити с јавним предузећима.У путарске фирме , по Мишковићевом казивању,  Мило Ђурашковић је инвестирао око 67 милиона евра, за узете кредите је заложио чак и своју кућу, сву приватну имовину, а идеја је била да се  та предузећа подигну, обједине и продају страном инвеститору.У једном делу пословања „Делта“ се, тврди њен власник, „бавила финансијским инвестирањем, купи акције, продај акције “. 



Кривични поступак у случају „путарске фирме“ против Мишковића,Ђурашковића и још осам оптужених, покренут је у децембру 2012 ,а оптужница је подигнута у мају 2013 године. Тадашњи специјални тужилац Миљко Радисављевић саопштио је, на почетку истраге, да постоји оправдана сумња да су окривљени у периоду од 2005. до 2010. године реализовали више финансијских послова којима су наводно оштетили путарска предузећа. Процес је обухватио кредит од 23 милиона евра који је 'Хемслејд”, кипарска фирма Мирослава Мишковићева, дала с годишњом каматом од три одсто ПЗП “Ниш“ за куповину ПЗП “Београд” . По сумњама оптужбе, узимањем нових зајмова код пословних банака, тај кредит је  „Хемслејду“ враћен пре уговореног рока и за 217.000 евра више од износа са уговореоном каматом“.



Под лупом Тужилаштва било је  и докапитализовање ПЗП “Ниш“ финансијским пласманом "Мере инвестмент" с Холандских Антила, фирме Марка Мишковића, и њено стицање 48 одсто акција у нишком предузећу,које су касније, приликом изласка из власништва у ПЗП “Ниш“, продате „Нибенс групи“.

Тужилаштво је изнело сумње да су путарска предузећа оштећена за 16,95 милијарди динара, а буyет Србије за 472 милиона динара.



Процес за „путарска предузећа“ вођен је две године засебно, а крајем 2014. спојен је с другим поступком против Мила Ђурашковића , раније покренутог због крушевачке Фабрике мазива (ФАМ), коју је “Нибенс” такође купио током приватизације.  Суд је одлуку о спајању та два поступка донео јер је већина оптужених за путарска предузећа из Ђурашковићевог “Нибенса” и на оптужници за “ФАМ”.



Потом је обједињено суђење почело  у фебруару 2015. пред већем судије Маје Илић, а завршено је 25. марта ове године кад је објављена пресуда Марку Мишковићу, Милу Ђурашковићу и осталим окривљенима. По тој пресуди, након њене правоснажности, Марко Мишковић је обавезан и да његова фирма "Мера" уплати 320.280.000 милиона динара у буџет Србије, како је образложено, на име одштете држави због утаје пореза.



Од  окривљених са оптужнице за „ФАМ“ , осуђено је седморо, међу њима и Мило Ђурашковић коме је изречено седам година затвора и новчана казна од шест милиона динара, док је шесторо  осуђено  до пет година затвора. Сви осуђени за “ФАМ” су обавезани да на име одштете, солидарно уплате 3.14 милијарди динара  државном буyету, након правоснажности пресуде. Свих оптужби је ослобођено четворо окривљених. 



Обојица Мишковића и бизнисмен Мило Ђурашковић, власник „Нибенс групе“, били су ухапшени средином децембра 2012.године и провели су током истраге у притвору по неколико месеци. Мирослав Мишковић је из притвора пуштен после осам месеци уз јемство од 12 милиона евра, док је Марко после непуна четири месеца притвора и шест месеци кућног притвора, за одбрану са слободе положио јемство у висини 3. 3 милиона евра, уписом хипотеке на локал у Кнез Михајловој улици у Београду.

Осим јемства одређена им је и мера забране напуштања земље  и одузети су им пасоши.    

Ј. Јаковљевић

Смена судије Владимира Вучинића

Овај процес је, на неки начин, обележио и случај  некадашњег председника Посебног одељења Вишег суда у Београду, сада и  бившег судије Владимира Вучинића, првог преседника већа у предмету „путарске фирме“. Након што је у децембру 2013.  Вучинић прихватио молбу Миросава Мишковића да му суд привремено врати пасош ради службеног путовања у Лондон, уследио је одијум у јавности, оспоравање и оптужбе.



Како на инсинуације и прозвике пласиране у делу средстава јавног информисања нису  одговорили надлежни у Вишем суду, реаговао је  Вучинић, дајући изјаве за медије да је у свему поступио законито. Накнадно се показало да је та одлука била врућа тема и у судству. У децембру 2013, Вучинић је поднео притужбу Високом савету судства против председника Вишег суда Александра Степановића, жалећи се да је вршио притисак на њега да опозове своју одлуку о враћању пасоша Мишковићу. Судија Степановић је то негирао, а Високи савет судства је Вучинићев приговор одбацио као неоснован.



Потом је у току 2014. године по дисциплинској пријави председника Вишег суда уследио поступак против Вучинића „због тешког дисциплинског прекршаја“ јер је у медијима „неовлашћено коментарисао своју одлуку о враћању пасоша Мишковићу, а предлагано је да буде разрешен судијске функције. Дисциплинска комисија је одлучила у корист Вучинића, а Високи савет судства је решавајући о жалби дисциплинског тужиоца, преиначио првостепено решење тако што је судију огласио одговорним за блажи дисциплински прекршај.  Почетком ове године Вучинић је напустио   судијску функцију  и прешао у адвокате.