У Палату правде с боксером, камом, бејзболком...

све чешће прегледом посетилаца затичу и металне телескопске палице, које се на оштрији покрет руке извлаче на дужину „бејзболке“. Откривени махом изјављују да су та хладна оружја и опасна оруђа купили на Најлон пијаци, а ти предмети се обично уносе у јакнама, првенствено у њиховим унутрашњим yеповима или их откривају закачене позади, испод каиша.

У сећању је случај када је један човек сакрио мачету у панталоне и покушао да представи да чудно хода због тога што има укочену ногу у гипсу. Испосатвило се да је имао намеру да се освети учеснику у поступку.   

– Када река људи пролази кроз метал-детектор врата са скенером пртљага, код којих је увек неколико наших службеника, и одређни звук јави да се нешто интересантно дешава, наше особље стручно интервенише и кад се прегледом пронађе предмет недозвољен за унос у зграду, пишемо потврду о његовом одузимању, а затим допис, на основу којег полиција подноси захтев за прекршајни поступак – објашњава за „Дневник“ шеф обезбеђења зграде у којој се радним данима, по компјутерској евиденцији, нађе од 3.000 до 5.000 људи Слободан Кнежевић. – Пиштоља и другог ватреног оружја лане није било у запленама, али кад тако нешто затекнемо, одмах на лице места долази патрола и преузима случај и подноси кривичне пријаве. Дешавају се, истина ретко, случајеви да људи који нису из криминогене средине из незнања приликом поступка оставине доносе оружје, остало иза покојника које хоће да предају, у суд уместо у полицијску управу. Иначе, кад неког ухватимо да уноси оружје и забрањено оруђе у Суд, иако су на улазу упадљиво постављена упозорења о томе да тако нешто није дозвољено, готово сви нам се правдају да то носе ради личне заштите.  

Он већ готово четири деценије руководи судском односно Правосудном стражом у новосадској Палати правде и уочава велику разлику у безбедносном стању пре и сада.

– Некад је било људи који су се, из поштовања, изували кад улазе у кабинет судије, а сада није реткост да се окривљени издеравају на делиоце правде и на раднике обезбеђења, па некад буде и претњи – прича наш саговорник.

Кнежевић се присећа да су људи били много пристојнији, и указује на то да се сад се често срећу безобразлук и бахатост. Врађају судије, тужиоце и раднике обезбеђења, и то они за које су утврди да су криви, примећује он.

– Има случајева да странке на рочишту покушавају да се физички разрачунавају па мора стража да интервенише – наводи он. – У последње време морамо чешће да интервенишемо код процеса за насиље у породици и имовинских деликата. Раније је таквих случајева било само у кривичним поступцима, а сада их има више у парницама, где се расправља о новчаним потраживањима и на „извршењима“.

Кнежевић истиче да припаднике Правосудне страже не покушавају да ударе, али ипак забележене су неке претње, и то се брзо процесуира. Надавно је један врло млад окривљени, син сада покојног криминалца, претио стражару и осуђен је условно на две године због тога.

Кнежевић каже да има све више проблема који праве жене и малолетници. Деца и малолетница лица не могу у зграду без пратње одраслих, а дешава се да они инсистирају на томе да уђу уз неко објашњење  без одговарајућих претпоставки за то, уз то вређају и псују.

- Агресивност посетилаца суда је почела да се рађа уочљиво почетком деведесетих година прошлог века, а у последње две године испоставило се да Правосудна стража мора да буде на повећаном опрезу не би ли спречилила потенцијалне инциденте и с том популацијом. Свакако, превентивни рад мора да добро функционише, а у томе нам значајно и свакодневно помажу колеге из Управе за извршење кривичних санкција и полиција. - истиче оцењује Слободан Кнежевић.      

Иначе, у новосадску Палату правде највише људи се слије понедељком и средом, и то око девет ујутро. Правосудна стража је ангажована сво време на свим спратовима, а неки окривљени се ради безбедности смештају у притворске јединице кад нису на суђењу.

М. Вујачић

Прошле године 22 лажне дојаве о бомбама

У прошлој години било је 22 дојаве о постављеним експлозивним направама, односно бомбама, у новосадској Плати правде. Укупно је, откако се води евиденција о томе, односно од 2008. године, било 113 дојава. Све су биле лажне.

Како „Дневник“ незванично сазнаје, утврђено је да су такви позиви последњу годину упућивани, бар у већини случајева, кад су биле лицитације и јавне продаје станова у суду, да би изгредници онемогућили продају некретнина, најчешће оних по веома примамљивим ценама, не би ли их се они дочепали и на њима зарадили велик новац. Неке од тих особа су идентификоване, а оперативни рад надлежних тим поводом још траје. Наводно, кад у продаји учествују извршне судије, увек су исти људи долазили да купију. Ради се о ситуацијама, између осталог, кад људи дугују банци, а она да предмет на извршење. Дојавом о бомби, наводно, мешетари су привремено одлагали лицитације па се потом појављивала могућност да се изврши притисак на некога да се повуче из поступка куповине.