У четвртак пресуда Војиславу Шешељу

девет тачака оптужнице за злочине над Хрватима и муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ.

Тужиоци су затражили да вођа радикала буде осуђен на 28 година затвора, а Шешељ је захтевао да буде ослобођен.

У завршној речи, тужилац Матијас Маркусен наводио је да је Шешељ „говором и пропагандом мржње” починио прогон Хрвата из Вуковара и војвођанског села Хртковци. Остала злодела из оптужнице у Зворнику, Вуковару, Мостару, Невесињу, Босанском Шамцу, Брчком и ширем подручју Сарајева, по речима тужиоца, Шешељ је „подстакао, помогао и подржао” тиме што је добровољце СРС-а, као физичке починиоце, регрутовао, индоктринирао мржњом према несрбима, организовао и послао на ратишта.

По оптужници, Шешељеве речи и дела подстакли су прогон десетина хиљада несрба и убиство 905 особа, а међу жртвама било и једно новорођенче.

Оптужница, у три тачке, Шешеља терети за злочине против човечности, прогон несрба на политичкој, расној и верској основи, депортацију и присилно премештање. У шест тачака, вођа радикала оптужен је за кршење закона и обичаја рата, убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине.

Како се наводи у оптужници, злочини „шешељеваца” над Хрватима и муслиманима били су почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било стварање јединствене српске државе на великим деловима територија Хрватске и БиХ, односно Велике Србије. У том злочиначком подухвату Шешељ је учествовао с тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем, генералима ЈНА Вељком Кадијевићем и Благојем Аџићем, званичницима СДБ-а Србије Јовицом Станишићем и Франком Симатовићем Френкијем, лидерима Срба у Хрватској и БиХ Миланом Бабићем, Миланом Мартићем и Радованом Караџићем, затим Жељком Ражнатовићем Арканом, Радмилом Богдановићем и другима, истиче се у оптужници.

У завршној речи, тужиоци су тврдили да је Шешељ одговоран за злочине добровољаца СРС-а, чак и ако над њима није имао „оперативну команду”.

„Шешељ је утицао на све аспекте деловања добровољаца. Он је те јединице распоређивао, одлучивао када ће и где ићи и именовао њихове заповеднике који су му редовно подносили извештаје”, наводи се у оптужници.

Шешељев говор у Хртковцима, у мају 1992. године, био је криминалан због јавног заговарања мржње и насиља у ратном контексту, које излази из оквира слободе политичког изражавања.

„Оптужени је постигао тачно оно што је рекао да ће урадити: протерао је Хрвате из Хртковаца и из Србије. Он је лично то изазвао, плашећи Хрвате и охрабрујући српске избеглице из Хр-

ватске да учествују у кампањи прогона”, тврдили су тужиоци у завршној речи.

На митингу у Хртковцима прочитан је списак угледних Хрвата који морају напустити село, а Шешељ је рекао да нелојалнима и „усташама нема места у Хртковцима”. „Нека иду у своју домовину”, цитирали су тужиоци Шешељеве речи. После Шешељевог говора, Хрвати у Хртковцима били су подвргнути кампањи узнемиравања и застрашивања, добијали су претње, а у њихова дворишта су, у неким случајевима, бацане бомбе.

Знајући да Шешељеве „претње нису празне”, будући да су чули за злочине „шешељеваца” у Хрватској, хрватски мештани „одлучили су да немају другог избора него да оду”, тврдили су тужиоци.

По заступницима оптужбе, „стварање Велике Србије је за оптуженог разлог постојања”, а Шешељ је одговоран за „патње хиљада прогнаних, убијених, мучених људи које су проузроковане његовим речима и делима”.

Приказујући несрбе као „геноцидне” и „нељуде”, који заслужују да буду „протерани свим могућим средствима”, Шешељ је „својим речима посејао семе етничке мржње, а затим је помогао да се оно развије у етничко насиље”, тврдили су тужиоци у завршној речи.

„Шешељевци” које је вођа радикала регрутовао и послао на ратишта у Хрватској и БиХ убрзо су постали злогласни због злочина које су починили. Као доказ да су починиоци злочина над несрбима у Хрватској и БиХ били „шешељевци”, тужиоци су предочили да је Шешељ у пролеће 1993. године унапредио заповеднике добровољачких јединица које су претходно убијале и прогониле Хрвате и муслимане у Вуковару, Босанском Шамцу, Бијељини, Брчком и Сарајеву у „четничке војводе”. Двојица од тада унапређених „војвода” били су Милан Ланчужанин, звани Камени, и Мирослав Вујовић, вође добровољаца СРС-а у Вуковару који су у новембру 1991. године стрељали око 200 хрватских заробљеника на фарми „Овчара”, назначили су тужиоци.

Тужиоци су тврдили и да су паравојске повезане са Шешељом починиле убиство 740 мушкараца у Зворнику, у пролеће и лето 1992. године.

Заступници оптужбе су Шешеља назвали „харизматском медијском звездом која је заговарала насилно стварање Велике Србије користећи се речима као оружјем”. Цитирали су да је сам Шешељ тврдио да његове речи „бију Хрвате и муслимане као хаубице”.

Доказујући везу између Шешељевих речи и злочина на фарми „Овчара”, тужиоци су указали на то да су неки од починилаца претходно били присутни када је лидер радикала у Вуковару рекао да „ниједан усташа не сме жив да изађе из Вуковара”. У оптужници се наводи и да су Шешељеви добровољци учествовали у убиствима тридесетак муслимана у сарајевском насељу Илијаш, 88 мушкараца у Дрињачи код Зворника и 704 муслимана у Техничкој школи у Каракају код Зворника.

Називајући све Хрвате „усташама који су смртоносна претња Србима”, лидер СРС-а је у Вуковару, Хртковцима и на другим местима пружио оправдање за њихово прогањање и „уништење”, тврдили су тужиоци. Као илустрацију, они су приказали мапу Велике Србије коју је објавио исто-

имени лист Шешељеве партије. На тој мапи, БиХ, Црна Гора, Македонија, Србија и велики део Хрватске с границом Карло-

баг–Огулин–Карловац–Вировитица, улазе у Велику Србију. Истовремено, Шешељ је обновио четничку традицију као средство за остваривање тог циља, због којег је оставио по страни и политичка и идеолошка неслагања која је имао са саучесницима у удруженом злочиначком подухвату.

Оптужени је водио и „жестоку, непрекидну пропаганду” против несрба, „понижавајући их” и дехуманизујући у јавним наступима. Хрвате је називао „усташама”, а босанске муслимане исламским екстремистима, окривљујући их за злочине над Србима из Другог светског рата.

Тужиоци наглашавају и да је Шешељ „заговарао слепу освету за злочине из Другог светског рата”.

У завршној речи, тужиоци су подсетили и на то да је лидер радикала запретио да ће „Босном потећи реке крви” ако буде проглашена њена независност, што се и догодило, као и после проглашења независности Хрватске.

– Пре двадесет година, оптужени је позвао на злочине против несрба да би његова четничка визија Велике Србије могла бити остварена – закључио је тужилац Маркусен у завршној речи.

С. Х. Д.

Вучић: Пресуда неће имати последице по Србију

Премијер Александар Вучић изјавио је  да пресуда лидеру СРС-а Војиславу Шешељу има неупоредиво мањи правни и политички значај од пресуде Радовану Караџићу и да, као ни било која пресуда, не може имати озбиљније последице по Србију.

Вучић је новинарима, уочи данашњег изрицања пресуде у Хашком трибуналу, рекао да не зна њен садржај и да верује да то не зна ни Шешељ, „него за телевизију прича напамет”.      

– Одлука има неупоредиво мањи правни значај него пресуда Радовану Караџићу, наравно, има исти људски значај као пресуда Караџићу. Мислим да било каква пресуда не може имати никакве озбиљније последице по Србију – рекао је Вучић.