У аутобусима, на пијацама и банкоматима џепаре и странци

да је жртви готово непријатно што се крадљивац мучио због ситниша, али перипетије и трошкови око нових документа су муке за себе. Ипак, нестанак садржаја, успомена и слика из новчаника, а посебно банковних картица, може озбиљно запретити здравственом стању покрадених људи. 

Недавно је у градском аутобусу на линији од Ветерника ка центру Новог Сада због џепароша дошло до мањег инцидента, који се завршио повређивањем неких актера, али и брзим хапшењем изгредника. Наиме, девојка која је стајала у крцатом возилу је у Футошкој улици приметила неку мистичну нелагодност, а када је погледала према торби, угледала је завучен у њу длан онижег, веома младог кардљивца. Рекла му је да треба да га буде срамота, а он је извукао руку и правио се да нема ништа с дешавањем.

Међутим, у близини је био млади путник који је ћушнуо лопова и истерао га. Тада се показало да је крадљивац имао и двојицу сарадника, који су, иначе, отац и син, па се ситуација закомликовала. Старији колега је реаговао да заштити затеченог џепароша, правдао га да није ништа учинио, али је потом при изласку из аутобуса на стајалишту некако пао и ударио главу на стајалишту. Затим су тројица џепарпоша кренула за младићем који је стао у одбрану девојке која је приметила џепарење.

Млади заштитник је ушао у кафић да би се „отресао” пратње, али је за њим кренуо један из тројке и ударио га пепељаром у главу. Кошкање је настављено, па је повређени младић изашао из локла и склонио се у радњу с алатом. Ту је најстарији џепарош из екипе дохватио шрафцигер и уперио му га у главу. У том тренутку улетела је полиција и ставила ситуацију под контролу.

– Тај догађај је изузетак – каже за „Дневник“ шеф Групе у новосадској Полицијској управи за субијање џепних крађа Горан Папић. – Џепароши нису агресивни, они пазе да не употребљавају силу и не улете у кривично дело разбојништва, које је много теже од крађе. Појачан је рад на џепним крађама и ти крадљивци су прилично притиснути. Пратимо их 24 сата дневно. Они нису криминалци који уносе страх и трепет и не понашају се као да им нико не може ништа. Много чешће нам је жао кад студенту нестане 200 евра за кирију и храну, одмах по изласку из воза. Жртве џепароша су обично  безбрижна омладина, углавном из руралних места где нема криминала, кад допутују викендом, и то приликом вађења ствари из бункера аутобуса, те слабе и старије особе, преко 65 година.

Наш саговорник наводи да се џепне крађе у Новом Саду дешавају на Најлон пијаци и код Међуградске аутобуске и Железничку станице, и, наравно, у градским аутобусима. Иначе, крадљивци новчаника добро знају где су ударни вашари у Србији. Овдашњи крадљивци тада иду тамо, а њихови долазе у Нови Сад махом кад су велика снижења у тржним центрима.

– У последње време држављанке неких суседних држава долазе да џепаре овде и врате се истог дана кући. Имају начин рада као и домаћи џепароши, а сви радо користе тренутке кад торбице кламћу при уласку у градски аутобус – каже Папић. – Они се том работом баве у виду заната и искључиво од тога живе и кад изађу из затвора. Кад неком узму 2.000 динара, мало им је па покушавају поново. Често имају више деце и жену, које треба прехранити, а то им је једини извор прихода. Реч је о вишеструким повратницима, који често раде у групама, односно тројкама. Неки од њих имају и по 30 кривичних пријава, а побегну у иностранство.

Наш саговорник објашњава да међу џепарошима има и мушкараца и жена.

– Стари су од 30 до 50 година, док је малолетника веома мало. Пристојно су обучени, а грађанима су неупадљиви, без упечатљивих обележја – каже Папић.

Стари познаник новосадске полиције, још активан, али на заласку „каријере”, рекао је једном приликом оперативцу да ће његов син да живи као господин човек па ће га научити џепарењу. 

– Апелујем на грађане, а пре свега старије особе, да не записују уз картицу пин-кодове за банкомате. Неки га чак и налапе на картицу, а онда џепарош дигне 80.000 динара с банкомата, истресе цео рачун. Такође, ваља бити обазрив при уласку у аутобус јер они при куповини карте или нечега на трафици гледају садржај у новчанику. Осете и прате жртву, на пример, онога ко иде да купи фрижидер на Најлон пијаци – каже Папић.

М. Вујачић

Бацају документа

Џепароши после крађе за неколико секунди одабцују новчанике, и то у контејнере или у сливнике, тако да се по правилу не пронађу. Некад су другачији на ту тему, па су остављали документа на видном месту, и грађани су им били захвални за то. Сада нема самилости. Све се баца одмах, па у бег у споредне улице, кажу у полицији.