Тужиоци незадовољни статусом

 дошли су до података који показују да их држава занемарује и да им смањује ефикасност.Да ли су тужиоци највећи проблем српског правосуђа? Анализа Удружења тужилаца показује другу страну, коју јавност ретко види – да држава за њих нема слуха, објављено је на њиховом сајту.

Анализа је показала да су кључни проблеми: екстремна неуједначеност броја предмета у раду сваког тужиоца, њихов превелик и неуједначени прилив, као и превелик укупан број предмета у раду. Као пример, наводе Тужилаштво у Вршцу где сваки заменик јавног тужиоца има по 471 предмет у раду, док један једини тужилац у Убу у раду има 3.331 предмета. У Основном тужилашту у Параћину током прошле године прилив предмета по заменику био је 13, док је у Бечеју био 75.



На питање због чега тек сада почињу рад на унутрашњој реформи Тужилаштва, систематизацији радних места и анализи ефикасности, посебно имајући у виду да су судије то урадиле пре више година, тужиоци криве донаторе и државу.– Судови су неке од тих анализа имали захваљујући донаторској помоћи коју је од почетка ВСС и ВКС имао од различитих донатора, од ЕУ до УСАИД-а – каже Марина Матић Бошковић из Програмског савета удружења тужилаца Србије. – Некако је Тужилаштво увек било скрајнуто и није посматрано као део правосудног система.



– Ко је одговоран за такво стање? Па, јасно је – држава – истиче председник Удружења тужилаца Горан Илић.У УТС-у подсећају на то да су изменама закона добили шира овлашћења и више посла, а да су им додатно људство и ресурси ускраћени, док, с друге стране, признају и да је систем омогућио политичке утицаје на њих.– Системско решење, какво постоји сада, омогућава такве утицаје – да ли њих има, не знам, ја сам радила као тужилац и на мене нико није вршио притисак – каже Светлана Ненадић из Државног већа тужилаца.



И превенција и откривање кривичних дела су у домену рада полиције. А да ли је проблем у њима и да ли је сарадња с полицијом задовољавајућа, у Тужилаштву надлежном за случај „Савамала” никада се нису изјаснили.

С. Х.