Тражи да се процес води у Новом Саду, Нишу или Крагујевцу

пре 17 година, као тадашњи председник суда у Косовској Митровици, „злоупотребио службени положај“ у вези с овером једног спорног уговора, уложио је жалбу на пресуду, уз истовремени предлог да се уместо надлежног Апелационог суда у Београду, поступак у трећем степену делегира неком од осталих апелационих судова, било у Новом Саду, Крагујевцу или Нишу, сазнаје „Дневник”.

Крајем прошле године, београдски Апелациони суд је одлуком донетом после одржаног главног претреса, по жалби тужиоца, преиначио ослобађајућу пресуду Специјалног суда и осудио Јакшића на три године затвора по оптужби да је „1998. године, као председник Општинског суда у Косовској Митровици, злоупотребом слу-

жбег положаја омогућио оверу фиктивног уговора између предузетника Љубомира Бишеваца и директора предузећа ’Лукс’ Милорада Лакетића о купопродаји једног ’Луксовог’ локала“.

Јакшићев бранилац адвокат Зоран Перовић потврдио је у изјави за „Дневник” да су сви уложили жалбе Апелационом суду у трећем степену и да очекују заказивање седнице.

– Пре тога, председник Апелационог суда треба да одлучи о захтеву Благоја Јакшића за изузеће судије-известиоца Милене Рашић, која је претходно одлучивала поводом Јакшићевог предлога за прихватање јемства или за укидање притвора. Јакшић сматра да су то разлози за изузеће судије – каже Перовић.

Предлог да за поступак по жалби у трећем степену, уместо Апелационог суда у Београду, буде делегиран било који други апелациони суд, Јакшић је поднео јер, како објашњава адвокат Перовић, познаје многе судије због свог професионалног деловања, и сматра да ће објективније одлучивати неке друге судије које га не познају. 

Жалбе на пресуду уложили су и Перовић као бранилац, а и судија Јакшић лично.

– У жалби сам истакао да из чињеница које су изведене током претходног поступка не може никако бити изведен закључак да је Благоје Јакшић учествовао у извршењу било којег кривичног дела па ни оног за које је оглашен кривим, за то нема ни објективних ни субјективних елемената – наглашава Перовић

Неправоснажном пресудом Апелационог суда у Београду осуђени су и косметски предузетник Љубомир Бишевац, на три године затвора, а на казну од две године затвора директор ДП „Лукс“ Милорад Лакетић, под оптужбом да су „30 .децембра 1997. закључили фиктивни уговор о купопродаји локала те тада друштвене фирме и да је Бишевац, продајом некретнине, прибавио противправну корист од најмање милион и по динара“.

На две године затвора је осуђен референт суда у Косовској Митровици Драган Гавриловић, а на годину његов колега Благоје Чуровић, по оптужбама да су „оверили спорни уговор по налогу судије Јакшића, тадашњег председника тог суда“. Специјални суд је у том поступку два пута окривљене ослобађао оптужби – други пут у марту 2015. године, после поступка који је поновљен пошто је укинута прва пресуда.

Процес против окривљених покренут је 23. септембра 2011. године, када је судија Благоје Јакшић ухапшен и провео је пет и по месеци у притвору.

Током реизбора судија 2009. Јакшић је изабран у београдски Виши прекршајни суд, а потом су га судије свих судова изабрале у Високи савет судства. 

Ј. Јаковљевић

Освета за враћање нереизабраних судија?

Жалбе је поднела и одбрана четворице окривљених у истом поступку, којима је у другом степену ослобађајућа пресуда такође преиначена у осуђујућу: Љубомира Бишевца и Милорада Лакетића, као и Благоја Чуровића и Драгана Гавриловића, некадашњих судских референата у суду Косовској Митровици. Сви жалбама предлажу да се уваже аргументи одбране за доношење коначне ослобађајуће пресуде. Јакшић и остали окривљени су у потпуности одбацили оптужбе. У одбрани пред судом Јакшић је тврдио да је у позадини покретања поступка против њега 2011. године било незадовољство тадашње извршне власти његовим радом у Високом савету судства  због у то време усвојеног великог броја приговора нереизабраних судија.