Тодору Јовановићу седам година за два смртоносна убода
Тодор Јовановић (59) из Ђурђева окривљен за убиство свог другара Душка Милићева почињено 10. децембра претпрошле године, осуђен је у новосадском Вишем суду
на седам година затвора. Поред овога изречена му је мера обавезног лечења од алкохолизма и продужен му је притвор до упућивања на издржавање казне.
Убиство се догодило у кући окривљеног, сат после поноћи. Он је лане на отварању главног претерса, пред судским већем признао да је усмртио Милићева, али и изјавио да се услед пијанства не сећа догађаја, јер су њих двојица попили око литар ракије уз пиво. Додао је да тада није знао зашто је завршио у полицијском притвору.
-Оптужени је крив за кривично дело убиства, које је починио кухињским ножем са сечивом дугим 16 центиметара. Њиме је задао један убод у пределу груди и један у доњи део стомака, односно тешке телесне повреде услед којих је повређени издахнуо након десетак минута- навео је јуче судија Видоје Митрић образлажући пресуду и додао:
- Приликом одмеравања казне узели смо у обзир да окривљени није осуђиван до сада, био је добар пријатељ са, сада покојним, Милићевим и дружио се са њим готово свакодневно уз конзумирање пића, био је битно смањено способан да схвати значај дела и да управља својим поступцима, (имао је преко три промила алкохола у крви у моменту извршења дела), коректно се држао на суђењу, као и да он нема никог од породице.
Нисмо прихватили став одбране да се радило о нужној одбрани, јер нема доказа за то, а на окривљном нису затечене никакве повреде. Време које је провео у притвору од 11. децембра 2015.године и лечење од алкохолизма урачунаће му се у казну- казао је јуче судија Митрић.Бранилац оптуженог, адвокат Гвозден Гргур најавио је јуче жалбу на пресуду јер и даље сматра, како је то навео и у завршној речи, да се ради о кривичном делу убиства на мах, а не о (обичном) убиству.
Иначе, оптужени Тодор Јовановић је био врло кратак у завршној речи изнетој у среду и казао да се много каје и да му је јако жао што је изгубио свог великог пријатеља те да ће му, чим изађе, подићи споменик.
М. Вујачић