Сведоцима-сарадницима статус угрожен, прети им гашење

 и да уколико се убрзо нешто не промени, може бити угашена. Како су ови сведоци, без обзира да ли је реч о ратним злочинима, корупцији или борби против мафије, често кључни у крупним предметима ово питање мора се брзо дефинисати. Тим пре, што институција заштићеног сведока у Србији готово никада није у потпуности ни заживела  због чега су неки и напустили систем заштите.



Радна група је анализирајући заштиту сведока констатовала да у поступку промене идентитета, која је једна од најважнијих мера предвиђених Законом, није заокружен законски и подзаконски оквир који би омогућио примену ове мере. Зато су се јављали проблеми у издавању личних докумената, матичним књигама, у казненом систему приликом издржавања казни.



Тренутно у Србији има око 20 сведока сарадника у разним судским поступцима и сви они имају својврсну полицијску заштиту. Међутим, њихова имовина није под заштитом. За девет година, колико постоји, Служба за помоћ и подршку оштећенима и сведоцима пружила је помоћ за укупно 2.856 сведока. Од тог броја, 782 њих били су уједно и оштећени. Служба је ангажована у 292 предмета ратних злочина, у предметима по замолницама, а од 2010. године и у предметима организованог криминала.



Иначе, Србија има више сведока у предметима организованог криминала и ратних злочина који су у програму заштите него све државе бивше Југославије заједно. Најважније је да за 10 година  од када постоји Јединица за заштиту, ниједног нашег сведока у програму заштите није стигла освета. С новим именом, лицем, идентитетом, измењеном биографијом, обучени да заувек скривају своју прошлост и покушају да изграде будућност у новој средини, из Србије су у свет и у нови живот отишли многи припадници мафијашких кланова који су одлучили да своју слободу откупе сведочењем против сачесника. Неки од људи које јавност зна као убице, нарко-дилере или су умешани у ратне злочине, који су ушли у програм заштите сведока, сада су успешни бизнисмени, менаyери, интелектуалци, радници.



Подаци о броју заштићених сведока, броју људи који се брину о њиховој безбедности и колико све то кошта Србију су службена тајна. Медији су објавили податак да један сведок у програму заштите Србије месечно кошта 5.000 евра, али је то из Јединице за заштиту демантовано уз тврдњу да је реч о много мањој суми.  Милош Перовић, начелник Јединице за заштиту је прошле године за “Политику” објаснио да већина људи којима држава брине има привилегију да им се промени идентитет и добију ново место за живот и нова документа.



- Омогућавамо им да заврше факултете, науче језик земље у коју иду и упознају се с културом. Држава им пружа помоћ док се не осамостале. Многи су веома успешни у новом животу, а неки од њих уопште нису на терету буyета Србије и тада кажемо да је програм успешно спроведен. Јединица остаје спона између њих и породице, тај контакт у интересу безбедности мора да се обавља уз наше посредовање. Овај процес адаптације може успешно да се спроведе за три, четири године – објаснио је Перовић.



Када се сведок сарадник релоцира у другу државу, бригу о њему преузима партнерска јединица полиције, јер је Србија у систему Европола и има добру сарадњу са свим европским земљама. Пракса је да наши сведоци одлазе у иностранство и да у Србију, по правилу реципроцитета, долазе заштићени сведоци из других држава.



- Ми плаћамо само животне трошкове, а услуге превоза и људства покрива партнерска јединица, као што и ми не наплаћујемо људство, осим у Аустралији. То је једина земља која наплаћује трошкове особља. Радимо промену алфанумеричких и биометријских података. Према закону, можемо да обавимо и промену изгледа пластичном операцијом. – објаснио је Перовић.



Он истиче да се у јавности често поистовећује термин сведок сарадник и особа у програму заштите. Сведока сарадника обезбеђује полиција, а сведоке у програму заштите обезбеђује специјализована јединица. За деценију рада, Јединица за заштиту успешно је сарађивала с Маршалском службом САД и већином европским земаља. На основу нашег модела неке земље Јужне Америке припремиле су свој програм заштите сведока. Србија је члан Интернационалног комитета за заштиту сведока у којем су још и САД, Канада, Енглеска, Немачка и Аустралија.



По оцени криминолога Златка Николића систем заштићеног сведока је вештачки пресађен из англосаксонског права и да у нашем поднебљу није дало добре резултате.- Цена чувања сведока је велика, и то би  било разумљиво када би ефекти били већи. Овако, имамо ситуацију да криминалци признају нешто, а сакрију три пута више и за то добију заштиту у наредних двадесет или тридесет година. Они углавном сведоче о међусобним обрачунима, а то није довољно да се испуни сврха правде – сматра Николић.



Љ. Малешевић

 

Нема потпуне амнестије



Код нас је највише сведока уведено у систем заштите 2007. и 2008.године – по 14, док их је последњих година све мање. Тако је 2010. и 2011. године заштиту добило укупно седам сведока. Један од разлога за то су и промењиве законске одредбе по којима сведоци-сарадници не могу добити амнестију за своје злочине већ само половину од минималне предвиђене казне. 



Први и свакако најпознатији заштићени сведок у Србији је Љубиша Буха Чуме, који предњачи и по медијском експонирању упркос свом статусу. Неки под наших познатих сведока сарадника су и Дејан Миленковић Багзи, Ненад Шаре, Миладин Сувајyић, Миле Јерковић и многи други за које зна свега неколико људи у Србији.