Суђење за трагичан обрачун у кући код гробља у Новом Саду

 код Новог гробља у Новом Саду. Пред већем, којем преседава судија Мирољуб Новићевић, у наставку доказног поступка саслушани су судски вештаци.

Судски вештак за балистику Дејан Белић јуче је наставио да одговара на питања која су започета на претходном рочишту у децембру прошле године, прекинутом због лажне дојаве о бомби постављеној у суду. Подсетимо, на претходном рочишту Белић је већином одговарао на питања у вези с положајем тела особе која је пуцала у оштећенога, као и о траговима насталим након ширења барутних честица после пуцња из револвера, а по свему судећи због тога што се у списима види да је учесник у догађају сведок Марко К. имао поменуте трагове, док је окривљени био без њих. Он је том приликом изјавио да је незахвално у таквим случајевима износити проценат вероватноће на основу података у списима о томе ко је пуцао па то није ни урадио. Међутим, казао је и да се таква додатна сазнања могу добити уз експеримент с револвером употребљеним у овом случају и мецима које  користи.  

Одмах након тога бранилац окривљеног адвокат Владимир Хоровиц писаним путем  је суду предложио да се обави делимична реконструкција догађаја, а веће је тај предлог браниоца на крају јучерашњег суђења и усвојило.

Иначе, иако трагове бартутних честица утврђује „крим-техника”, а не лекари, вештак судске медицине др Игор Веселиновић, који је присуствовао обдукцији покојног младића, јуче је изјавио:

– Трагови такозване барутне тетоваже у околини улазне стрелне ране, под условом да други елементи барутне екплозије не пролазе кроз, на пример, слојеве одеће, могу бити присутни на кожи с растојања пуцања, приближно за кратке цеви од око 50 центиметара, а за дуге од приближно 150 центиметара. У овом случају, приликом обдукције, у околини ране нису нађене непосредно сагореле честице барута утиснуте у кожу, огуљотине или нагњечења услед утиснутих несагорелих барутних честица. Такође, нису нађене повреде у околини ране које би указивале на то да је пројектил испаљен из апсолутне близине, односно прислона. 

Веселиновић је појаснио да поменуте вредности, односно удаљености, нису исте за различито наоружање, калибре и пуњења, већ могу имати оријентационе средње вредности. Иначе, како смо писали, оптужени је на почетку доказног поступка прошле године у септембру изјавио да се не осећа кривим за дело које му се оптужницом ставља на терет. Он је том приликом навео да има осећај да тада није имао оружје код себе и да није пуцао.   

Делимична реконструкција догађаја на околности утврђивања међусобног положаја уста цеви „магнума” и ране оштећеног, сада покојног, заказана је за 6. април. 

М. Вујачић