Суђење за „сателит” поново на почетку

да вођење процеса за оптужбе које га сумњиче за кривично дело несавесног рада у служби у вези с уговором од 4. јуна 2005. с израелском фирмом „Имиџсат интернешенел” о закупу сателита није застарело. 

Како „Дневник” сазнаје, на рочишту одржаном без присуства јавности, одбрана је затражила да се преведе на српски језик одлука Арбитражног суда у Лондону, донета у корист израелске стране у спору против Србије по тужби за неизвршење уговора, као и да се прибаве документа, сви докази који су изведени у поступку арбитраже у Лондону на основу којих је донета одлука.

По нашима добро обавешеним изворима, одбрана тражи и да се прибави решење Привредног суда у Београду којим се признаје одлука Арбитражног суда у Лондону, будући да по Закону о арбитражи страна арбитражна одлука има снагу домаће правноснажне судске одлуке пошто је призна надлежни суд републике.

Једним од предлога одбрана тражи да се од Генералног секретаријата Владе Србије као правног следбеника истоимене институције сада бивше државне заједнице СЦГ, прибави више докумената, а пре свега записници са седница државних органа СЦГ на којима се говорило о набавци сателита. Одбрана је, по сазнањима „Дневника“, истакла нови предлог да суд донесе одлуку о апсолутној застарелости у том процесу против Давинића. Суштина је да је протекло дупло време законом предвиђене казне за кривично дело несавесног рада у служби од 4. јуна 2005. године и поступком обухваћеног догађаја.

Иначе, Први основни суд је решењем од 16. јуна прошле године стао на становиште да је наступила застарелост за вођење тог кривичног поступка, а Виши суд у Београду је то решење укинуо, уваживши аргументацију жалбе Првог основног јавног тужилаштва. Оптужница Давинића терети да је уговор с фирмом „Имиџсат“ о праву коришћења сателита „закључио противно Уредби о покретним стварима за посебне намене Министарства одбране, без сагласности Управе за буџет и финансије МО и правне управе МО и без сагласности Дирекције за имовинскоправне послове МО“.

Подсетимо, спорни уговор није реализован, али су Израелци покренули арбитражни поступак против Србије, која га је изгубила, и коначном одлуком Арбитражног суда у Лондону обавезана је на то да израелској страни плати одштету од 37 милиона евра.

Бивши министар Давинић пак тврди да јуна 2005. „уопште није потписао обавезујући документ, већ само предуговор, који никада није верификован“. Он у одбрани инсистира на томе да се „расветли како се уопште Србија нашла у поступку арбитраже као тужена од израелске стране, с обзиром на то да у вези с темом о сателиту уопште није била инволвирана Влада Србије већ искључиво Савет министара тадашње заједнице СЦГ, која је постојала и у време када је покренута арбитража“. 

Давинићева одбрана је током суђења. док је било отворено за јавност, тражила да суд „за потребе поступка прибави записнике са седница надлежних органа Заједнице СЦГ пре 4. јуна 2005. године, одлуку Савета министара СЦГ од 17. јануара 2006. године, као и записнике са седница Владе Србије одржаних новембра 2005. те марта и априла 2006. године“.  

Ј. Ј.