Страни ловци свесно криволове у српским атарима

групу од четири ловца, полиција је против Италијана Г. К., иначе посланика италијанског парламента у прошлом сазиву, поднела кривичну пријаву. Њему су привремено одузете исправе, а кривична пријава поднета је због незаконитог лова.

Иначе, Италијан је имао уредно пријављен боравак у Србији и легално је пренео оружје преко границе, али је свесно користио електричне вабилице и поред тога што је знао да је лов њима забрањен и представља кривично дело због којег може бити ухапшен у Србији. Електричне вабилице за птице и остале дивље животиње су код нас, али и у другим европским државама, забрањене јер се сматрају средстом за масовно уништавање дивљачи.

Годишње се у Србији криволови између 125.000 и 175.000 дивљих птица, а од тог броја готово половина су препелице и грлице, које се шверцују у Италију за потребе црног тржишта за ексклузивне ресторане.



Криволовци не убијају само птице већ им је често на нишану и крупна дивљач, иако добро знају да се незаконит лов, односно криволов, у нашој земљи сматра кривичним делом, како по Кривичном законику, тако и по одредбама Закона о дивљачи и ловству.

Не зна се колико је дивљачи у протеклих неколико година у Србији нелегално одстрељено јер такву евиденцију нико на нацио-

налном нивоу не води, па се самим тим не за ни колику су добит имали криволовци јер свака острељена дивља животиња, када се то чини организовано и легално, има своју немалу цену.



У начелу, лов дивљачи није забрањена делатност, али је правно регулисан у погледу времена када се лови, дивљачи која се може ловити, као и места где се то може чинити и начинља и средстава која се у лову употребљавају. Сходно томе, криволов би се, у најширем смислу, могао одредити као сваки лов дивљачи који се спроводи супротно важећим прописима и који се, у зависности од конкретног законског решења и околности појединачног случаја, санкционише као кривично дело или као прекршај.



Друштво за заштиту и проучавање птица Србије је и прошле године упозорило на то да је криволов у Србији озбиљан организован криминал, тврдећи да би држава од наплате казни за њега могла да заради око пет милиона евра, што је приход већи од годишњег прилива од ловног туризма. Они сматрају да се у Србији годинама игнорише проблем криволова којим се годишње одстрани на десетине хиљада угрожених врста птица. Марко Ружић из тог друштва оценио је да је на делу интензиван криволов и „неко ту ставља огромне паре у yепове”, а држава ту не види никакву корист. Како је навео, агенције које се баве ловним туризмом доводе странце и спроводе јак приватни бизнис у свом интересу, а казне које се изричу криволовцима нису ни близу довољне да би задовољиле правду.



Боштјан Дебершек из немачког Удружења против илегалног убијања птица тврди да је питање кривилова на птице у земљама Европске уније строго регулисано, због чега тамошњи ловци долазе у Србију и пролазе без санкција.

– У тим земљама постоје посебна полицијска одељења која се баве криволовом, али у Србији још увек нема интереса за то – оценио је Дебершек. – Мислим да је проблем велики и да међународне организације треба да реагују.



Да у Србији постоје одељења која се баве криволовом, тек онда би се видела колики профит држава може имати од дивљачи којом су наша ловишта препуна. Стручњаци тврде да је ловни туризам златни мајдан Србије. Јер , процењује се да у нашим ловиштима има више од 30.000 племенитих срна и срндаћа и на стотине хиљада фазана, препелица, јаребица и других птица које страни ловци, пре свега Италијани, Аустријанци, Немци, радо лове и не жале да плате за њихов одстрел. 



На то колико би држава могла приходовати од легалног и организованог лова за странце указује и податак да је на данашњу територију Србије, до распада СФРЈ, годишње долазило око 10.000 иностраних ловаца, а приходи достизали 20 милиона долара. Данас их има око 2.000, а процењује се зарада од око два милиона евра. Наше место заузеле су Бугарска, Румунија и Мађарска, које су данас у ловном туризму најуспешније европске земље. Мађарска чак узима највећи део од чак десет милијарди евра, колики је годишњи приход од ловног туризма у Европи. Али, то су земље које су криволов свеле на минимум или га чак искорениле.



Љ. Малешевић

 

За деценију нико осуђен за криволов

У протеклој деценији ниједан ловокрадица није осуђен на затворску казну, иако је за то недело Кривичним закоником предвиђена и та казнена мера. Све се углавном завршава малим новчаним казнама, условним осудама и опоменама. Криволовцима се чак у највећем број случајева не одузимају ни средства која су користили у ловокрађи, док се у кривичном поступку и не одлучује о одштетном захтеву.



Кривичним закоником прописано је да свако ко лови дивљач у време ловостаја или на подручју где је то забрањено, може бити кажњен новачно или затвором у трајању до пола године. Годину иза решетака запрећено је ономе ко лови на туђем ловишту, када дивљач убије, рани или ухвати живу. Ако се то односи на високу дивљач, починилац може бити кажњен затвором до две године или новчано. До три године затвора предвиђене су казне за све који лове дивљач чији је лов забрањен или то чине без посебне дозволе за одређену врсту, као и онима који то раде на начин или средствима којима се она масовно уништава.